U SVETU KOALA…

tamoiovde-logo

Zašto koale grle drveće?

Jeste li znali da ljupki položaj koji koale zauzimaju dok provode vreme na stablima ima praktičnu namenu?

images-2015-06-krzneni_stanovnici_australijskog_kontinenta_zasto_koale_grle_drvo_aps_890437828

Foto: Profimedia

Omiljeni krzneni stanovnici australijskog kontinenta, prema nedavno objavljenoj naučnoj studiji, grle drveće jer ih to hladi. Majkl Kirni, ekolog Univerziteta u Melburnu kaže da je ovo idealna metoda rashlađivanja kada su temperature nepodnošljivo visoke.

Kako koale provode mnogo vremena na drveću, gde spavaju i jedu lišće, gotovo sve vreme provode u ovom specifičnom položaju.

Kirni je sa svojom studentkinjom Narali Brisko uporedio temperaturu vazduha sa temperaturom debla i došao do zaključka da je deblo znatno hladnije. Zanimljiv je i podatak da koale, iako se hrane isključivo lišćem eukaliptusa, često provode vreme na bagremovom drveću. Razlog je isključivo komfor, odnosno drvo biraju po tome koliko je hladno.

Koale se rashlađuju tako što kroz usta izbacuju višak vlage iz organizma, a zbog načina ishrane one u svoj organizam unose dosta vode upravo kroz eukaliptusov list.
Izvor:nationalgeographic.rs

_________________________________________________________________________________

Pogledajte kako izgleda iskrena ljubav u svetu koala

U jednom australijskom zoološkom vrtu ovekovečen je očaravajući prizor: mladunče koale nije htelo da se odvoji od majke, koja se trenutno oporavlja nakon teške operacije…

images-2015-06-pogledajte_kako_izgleda_iskrena_ljubav_u_svetu_koala_aps_848810756

Foto: Facebook/Australian Zoo

Život ženke koale po imenu Lizi bilo je ugrožen nakon što ju je udario automobil u Brizbejnu. Nju i njenog mladunca nesreća je zadesila na autoputu Varego, a oni su ubrzo zbrinuti.

Dok je šestomesečno mladunče koale po imenu Fantom ostalo nepovređeno, njegova mama je pretrpela kolaps pluća, te je ubrzo operisana.

Najveću podršku joj je pružio mali Fantom, koji teži svega 420 grama, ali očito ima veliko srce.

On se ne odvaja se od svoje majke, a fotografisan je kako joj malenom šapom pridržava glavu.

Lizina operacija je protekla dobro, a ona se trenutno oporavlja i redovno dobija antibiotike.

Nadamo se da će sledeći put mama koala i njen hrabri mali Fantom biti fotografisani zagrljeni na drvetu eukaliptusa.

Izvor:nationalgeographic.rs

_________________________________________________________________________________

Koale i ljudi ipak imaju nešto zajedničko

Iako niko ne bi pomislio da su koale i ljudska bića po nečemu naročito slični, ovi mali sisari imaju jednu veoma zanimljivu karakteristiku na svom telu

images-2013-12-600450_koala_123522274

Foto: Wikimedia Commons

Zločin u kavezu koala u zoološkom vrtu bi verovatno predstavljao pravi rebus čak i za najupornije i najbolje detektive. Zašto?

Zato što koale, maleni torbari koji se penju na drveće sa bebama koje nose na leđima, imaju otiske prstiju koji su skoro potpuno identični ljudskim. Čak ni najpreciznije mikroskiopske analize ne mogu lako da razlikuju kružne, krivudave nabore na koalinim šapama od naših.

Koale nisu jedine životinje koje imaju otiske prsta: naši bliski rođaci poput šimpanzi i gorila ih takođe imaju. Neverovatna stvar u vezi s koalineim otiscima je to što su se, čini se, razvili potpuno nezavisno. Evolucijski gledano, primati i torbarski preci savremenih koala razišli su se pre oko 70 miliona godina. Naučnici misle da su se karakteristike jagodica na prstima koala razvile u bližoj evolutivnoj istoriji, zato što ih većina njihovih srodnika (poput vombata i kengura) nema.

Vekovima su anatomi vodili intenzivnu debatu o svrsi otisaka prstiju. Prema rečima jednog tima anatoma sa Univerziteta u Adelejdu u Australiji, koji je otkrio otiske prstiju kod koala 1996. godine, oni možda mogu da pomognu u otkrivanju te svrhe. Ključ leži u našem i njihovom identičnom načinu hvatanja.

„Koale se hrane tako što se penju vertikalno na manje grane eukaliptusovog drveta, grabeći šake pune lišća i prinoseći ih ustima. Dermatoglifi (otisci prstiju prim. aut.) se najbolje objašnjavaju kao biomehaničko prilagođavanje hvatanju, koje proizvodi multudirekcionalne mehaničke uticaje na kožu. Te sile se moraju tačno osetiti radi fine kontrole kretanja i statičkog pritiska, te samim tim zahtevaju uređenu organizaciju površine kože“, navode istraživači.

Izvor:nationalgeographic.rs

_________________________________________________________________________________

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s