ZAŠTO? DA SE NE ZABORAVI…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________

Obeležavanje NATO agresije: Alijansa hoće i na Rusiju

Počelo obeležavanje 15. godišnjice od bombardovanja Jugoslavije.

 Živote izgubilo 4.000, a teško ranjeno oko 10.000 građana. Uzroke napada Alijanse razmatraće više od 120 gostiju iz sveta

dru-nato-agresija_620x0BOMBARDOVANjE Srbije i Crne Gore 1999. godine i poslednji događaji u Ukrajini imaju zajedničku nit – težnju ka širenju NATO na istok i izlasku ovog saveza na granicu sa Rusijom. Svako ko ne pristaje na ovu vrstu novog imperijalizma, neprijatelj je SAD i zapadnih država. Na tom putu našla se 1999. godine i SR Jugoslavija.

Ovo je jedan od zaključaka u petak započete konfenerencije evropskog dela Svetskog saveta za mir, koja se održava u Beogradu. Izvlačeći pouke iz 78 dana rata 1999. godine njegovi učesnici založili su se za rešavanje kriza dijalogom i uz uvažavanje vitalnih interesa svih država.

Skup Svetskog saveta za mir deo je šireg programa obeležavanja 15 godina od bombardovanja Jugoslavije 1999. godine koja se održava pod zajedničkim nazivom „Da se ne zaboravi“. Kruna ovogodišnjeg obeležavanja napada NATO je međunarodni skup koji će, pored domaćih, okupiti više od 120 učesnika iz više stranih država.

Konferenciju pod nazivom „Globalnim mirom protiv globalnog intervencionizma i imperijalizma“ koja se u subotu i nedelju održava u beogradskom Sava centru zajednički organizuju Beogrdski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije i Subnor.

– Reč je o centralnom događaju na kome će još jednom biti analizirana odgovornost za žrtve i štetu nastalu u agresiji NATO – kaže Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih. – Očekujemo prisustvo oko 1.200 uglednih gostiju, koji će učestvovati u raspravi sa najeminentnijim svetskim teorotičarima antiglobalizma.

IZLOŽBA O STRADANjU

U OKVIRU obeležavanja 15. godišnjice NATO bombardovanja biće otvorena izložba „Agresija NATO, 15 godina posle“. Reč je o restrospektivi stradanja srpskog naroda 1999, koja ima više celina: agresija, odbrana otadžbine, žrtve agresije, ekološke posledice, protesti kod nas i u svetu, život pod bombama NATO-a i posledice agresije. Od posebnog značaja je deo izložbe koji svedoči o ekološkoj katastrofi – ekocidu, pogubnoj upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom koja i danas ubija, a to će činiti još mnogo decenija i vekova.

Kao učesnici konferencije najavljeno je nekoliko desetina stranih akademika, profesora, stručnjaka za bezbednost novinara i publicista iz desetak stranih država. Među govornicima će biti ruski spoljnopolitički analitičar bivši general Leonid Ivašov, bivši šef kontraobaveštajne službe NATO admiral Elmar Šmeling, akademik SANU Jelena Guskova, nekadašnji potpredsednik ruske Dume Sergej Baburin. Učešće je najavio i bivši nemački diplomata Klaus Hartman, koji je danas na čelu Nemačkog društva slobodnih mislilaca, profesor Univerziteta u Čikagu Džon Pitermaher, publicista iz SAD Dijana Džonson.

– Tokom agresije NATO 4.000 građana je izgubilo život, a teško je ranjeno oko 10.000 građana – naglašavaju u Klubu generala i admirala Srbije. – Više od dve trećine ljudskih žrtava bili su civili. Koliko je života izgubljeno od posledica oružja sa osiromašenim uranijumom, kao i od zaostalih kasetnih bombi posle oružane agresije, teško da će ikada biti utvrđeno.

Učesnici konferencije razmotriće najnovije pokušaje svetskog intervencionizma u kontekstu međunarodnog prava i uloge Ujedinjenih nacija. Kršeći osnovne norme međunarodnog prava, NATO je tokom 78 dana neprekidnog bombardovanja razorio ekonomiju, infrastrukturu, javne službe, radio i TV centre i predajnike, vredna kulturna i istorijska dobra. Ekonomska šteta od agresije procenjuje se na preko 120 milijardi američkih dolara.

R. Dr. | 22. mart 2014. /novosti.rs/

___________________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________

Televizijski kanal „Rusija danas“ na godišnjicu NATO agresije na SRJ 24. marta emituje premijerno dokumentarni film „Zašto?“ o NATO zločinima u Jugoslaviji.

312486_nato-bombardovanje--youtube_fDanas se navršava 15 godina od bombardovanje Srbije

Ekskluzivni dokumentarni film u produkciji novinarki tog kanala delo je Srpkinje Jelene Milinčić i Amerikanke Anise Nauai.

One su razgovarale sa svedocima tragičnih događaja iz 1999. i bombardovanju Srbije koje je trajalo 78 dana i rezultiralo sa više od 2.000 civilnih žrtava, uključujući 88 dece.

vesti-online.com/

______________________________________________________________________________________________

UZNEMIRUJUĆI SNIMCI

______________________________________________________________________________________________

ALARMANTNO Na Kosovo bačeno 10 tona uranijuma

Novinar Robert Džejms Parsons, za „Novosti“, o skrivenom UN izveštaju o posledicama bombardovanja Srbije

dr-bombardovanje-mala_620x0Izveštaj sastavljen tokom bombardovanja nikad nije objavljenUjedinjene nacije su sakrile od javnosti izveštaj šefa misije za prostorni program UN Bakarija Kantea u kome se kaže da je NATO 1999. godine, tokom bombardovanja, bacio na Kosovo blizu deset tona osiromašenog uranijuma, javio je portal Gazetaekspres.

Izveštaj ide dalje objašnjavajući da se bombardovanje NATO snaga desilo u vremenu setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je rezultiralo posledicama u lancu ishrane. Kao posledica toga buduće generacije su izložene povećanju broja obolelih od raka, leukemije, abortusa, deformacija novorođenih beba, navodi Gazetaekspres.

Deo izveštaja šefa komisije OUN Bakarija Kantea 1999. godine o užasnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije javno objavljen. Delovi tog izveštaja su, ipak, dospeli u javnost zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Džejmsu Parsonsu.

– Svaki značajniji cilj u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađan je različitom vrstom oružja. Jedan od najviših zvaničnika UNEP (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu čiji su stručnjaci istraživali posledice bombardovanja) potvrdio mi je to. Oni su zapravo testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin.

PUNjENjA AVIONI A-10, koji u minuti mogu da ispale i 4.000 metaka sa glavama od osiromašenog uranijuma, služili su kao pratnja pešadili. Uranijumska punjenja bila su dimenzija 196 sa 16 milimetara i teška 300 grama. Na Srbiju je ispaljeno 10.000 komada. Zaostali projektili traženi su prema NATO mapama, mada se ispostavilo da je gađano i u koordinate koje nisu bile upisane kao zvanična meta.

Ovako, za „Novosti“, Robert Džejms Parsons, novinar koji je objavio tajni izveštaj UN o posledicama NATO bombardovanja, sumira napad na tadašnju SRJ. Nezavisni novinar, čiji su tekstovi o NATO agresiji objavljeni u nekoliko švajcarskih dnevnika, kao i u francuskom „Mondu“, kaže da je to bila prva u nizu „humanitarnih“ intervencija koje su dovele do stravičnih stradanja, poput one koja je razorila Libiju. Kaže da je i danas zapanjen što su se Amerika i NATO odlučili da jedan narod usred Evrope zaspu bombama sa osiromašenim uranijumom.

– U to vreme sprovedena je strašna kampanja u medijima da bi se sakrile katastrofalne posledice bombardovanja i opravdao napad na Jugoslaviju – kaže Parsons. – Tim UNEP je, dok je još trajalo bombardovanje, sastavio preliminarni izveštaj o humanitarnoj katastrofi koji je izazvalo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ali taj izveštaj nikada nije zvanično objavljen. Kada sam ga ja objavio u novinama, i sam sam trpeo velike pritiske zbog toga. U to vreme još je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu. NATO ni po koju cenu nije hteo da dozvoli da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi.

NATO je, prema Parsonsovim rečima, pokušao da spreči Ujedinjene nacije da posle rata pošalju tim istraživača u Srbiju. Na kraju, napravljen je kompromis – ekipa Ujedinjenih nacija je došla u Srbiju, ali nigde nisu išli bez pratnje NATO vojnika. Taj drugi izveštaj objavljen je 2001. godine.

dr-bombardovanje-malaa

Čišćenje terena koji je zasipan NATO projektilima


– Vodili su ih isključivo na mesta na kojima nije korišćena uranijumska municija ili na lokacije koje su pre toga očistili. Izveštaj koji je posle toga sastavljen je besmislen – kaže Parsons. – Zapadni mediji se tim problemom gotovo uopšte nisu bavili. Iz nekog razloga jednostavno su slušali ono što je Džejmi Šej govorio.

Međutim, kod službenika i vojnika koji su posle bombardovanja poslati na Kosovo svest o opasnosti od radijacije izazvane posejanim uranijumom i te kako je postojala. Parsons navodi primer holandskih vojnika koji su upozoreni da na Kosovu ne jedu ništa van vojnih baza u kojima su im služili uvezenu hranu.

AMBASADA NA NOVOJ ZEMLjI

PREMA dosadašnjim podacima, osiromašeni uranijum je korišćen i tokom bombardovanja na nekoliko lokacija u Prištini, uključujući i mesto na kome se nalazila kasarna „Kosovski junaci“, koju sada koriste pripadnici takozvanih Bezbednosnih snaga Kosova. Inače, preko puta te lokacije nedavno je ograđen prostor od više desetina ari na kome se planira izgradnja američke ambasade na Kosovu, gde je prema saznanjima „Novosti“ u dubini od nekoliko metara promenjena zemlja, a tlo je popunjeno drugim zemljištem… (D. Z.)

– Frederik Barton, zamenik visokog komesara UN za izbeglice, tražio je od Svetske zdravstvene organizacije da uradi studiju o uticaju uranijumske municije. Ta studija nikada nije završena, jer je Međunarodna agencija za atomsku energiju iskoristila svoje pravo da to zaustavi – objašnjava Parsons. – Ipak, jedan ruski profesor iz SZO dao je nezavršen izveštaj Bartonu. Posle toga, on je tražio da se na Kosovo ne šalju trudnice, kao i da se uvede pravilo da niko ne može da bude poslat na Kosovo ako ne želi. Barton je nakon toga ostao bez posla, iako je već bio viđen za naslednika Sadako Ogate na čelu Komesarijata.

Priču o katastrofalnim posledicama sejanja uranijuma na teritoriji naše zemlje oživeli su poslednjih dana mediji u Prištini, koji su prvi put otvoreno progovorili o ovom problemu. Albanske vlasti na Kosovu zataškavale su pred svojim stanovništvom da je bombardovanje osiromašenim uranijumom najviše štete nanelo upravo na teritoriji ove pokrajine, gde je, prema izveštaju, bačeno oko deset tona bombi sa osiromašenim uranijumom.

Da je situacija na Kosovu daleko dramatičnija nego u ostatku Srbije, objašnjava nam i dr Ilija Plećaš, naučni savetnik Instituta „Vinča“. Njegov tim je bio zadužen da „čisti“ teritoriju gađanu uranijumskim projektilima, ali severno od Kosova. U južnoj pokrajini, objašnjava, do danas nema saznanja da je organizovano uklanjanje osiromašenog uranijuma sa terena.

Sa druge strane, stručnjaci Instituta „Vinča“ i pripadnici vojske očistili su teren od zaostalih NATO projektila, gde god je severno od Kosova gađano municijom sa osiromašenim uranijumom. Problem je bio što su nalog da to rade dobili čak tri godine nakon bombardovanja. Za to vreme uranijum iz projektila spirale su kiše, a opasne čestice dospevale su u zemlju i vodu. Očistili su lokacije Reljan u opštini Preševo, Pljačkovicu kraj Vranja, Bratoselce i Borovac na teritoriji Bujanovca.

kosovo (1)– Odgovorno tvrdim da mimo ovih lokacija nigde nije bilo uranijumske municije. Proveravali smo sve delove Srbije i ništa nismo našli – izričit je dr Ilija Plećaš, naučni savetnik Instituta „Vinča“. – Možda je na ovim lokacijama na jugu ostao neki projektil, ali duboko u zemlji, pa nismo mogli da ga otkrijemo. Sve što je bilo do jednog metra dubine, izvađeno je. Tada smo doneli između 15 i 20 sanduka tog radioaktivnog materijala u „Vinču“, spakovani su u još sigurnije pakovanje i odloženi u Hangar 2, gde se i danas čuvaju.

Problem je, napominje naš sagovornik, što Srbija nikada nije izgradila trajno odlagalište radioaktivnog materijala, već se ovi projektili i drugi ozračeni materijali čuvaju u naučnom institutu na periferiji Beograda.

EPIDEMIJA MALIGNIH BOLESTI

DRAMATIČNE prognoze onkoepidemiologa prof. dr Miodraga Đorđevića o posledicama NATO bombardovanja na zdravlje stanovništva ne samo da su se obistinile, nego je statistika još više zabrinjavajuća od njegovih prognoza. Pre 13 godina procenio je da će stopa obolevanja od malignih bolesti porasti za 15 odsto, a već sada je dostigla 17 procenata.

– Prvo je mogao da se primeti porast obolelih od leukemije, kao posledica izloženisti radioaktivnom zračenju i prvi slučajevi obolevanja povezani sa bombardovanjem otkriveni su kod italijanskih vojnika – podseća prof. Đorđević. – Potrebno je od 10 do 20 godina da bi radioaktivnost, u kombinaciji sa drugim faktorima rizika, izazvala takozvane solidne tumore.

Samo u 1999. od malignih bolesti obolelo je oko 30.000 ljudi, a umrlo oko 19.000. Sada se bolest oktriva kod 37.000 pacijenata godišnje, a umire ih 21.000.

I. MIĆEVIĆ – V. MIJATOVIĆ | 04. mart 2014. /novosti.rs/

___________________________________________________________________________________________

INTERVJU Šmeling: Evropska pravda je umrla u Srbiji

Za „Novosti“ govori nemački admiral Elmar Ludvig Šmeling, bivši šef kontraobaveštajne službe NATO. Odgovorni za NATO zločine nisu odgovarali i od tada je sumrak prava

dru-nato-5agresija-mala_620x0

Elmar Ludvig Šmeling

KADA je 1999. uz NATO bombe na Jugoslaviju krenula i nezapamćena medijska histerija po evropskim medijima protiv „groznih Srba“, među retkima koji su stali iza bombarodovanih našao se Nemac, admiral Elmar Ludvig Šmeling, bivši šef Nemačke obaveštajne službe i potonji šef Kontraobaveštajne službe NATO.

Iako je tada bio u penziji, Šmelingov oficirski autoritet bio je dovoljan da u Nemačkoj odjeknu njegove reči: „Stid me je kao čoveka i oficira što moja država treći put u ovom veku napada malu Srbiju!“

Admiral Šmeling ponovo je minulog vikenda bio u Beogradu na obeležavanju 15 godina od agresije na SRJ.

* Aprila 1999. razobličili ste medijski NATO mit o humanitarnoj NATO intervenciji u Jugoslaviji u cilju spasavanja ugroženih Albanaca.

– Da, ukazao sam da su tvrdnje Rudolfa Šarpinga, ministra odbrane tadašnje Nemačke, kako postoji genocidni srpski ratni plan „Potkova“, koji ima za cilj isterivanje Albanaca sa Kosova obična laž, jer takva reč ne postoji ni u srpskom jeziku i očigledno je iz NATO kuhinje. Takođe, javnosti sam ukazao i na zvanična dokumenta Berlina, tačnije Saveznog zavoda za verifikaciju izbeglica iz marta 1999, u kojima je jasno pisalo da u Jugoslaviji ne postoji državni program proterivanja ljudi sa Kosova. Izbeglice i humanitarna kriza u pokrajini počeli su kada su počele da padaju NATO bombe, i to je jedina istina.

* U vrema kada ste stali „iza“ Srba, već devet godina niste bili NATO admiral. Bili ste u penziji.

NEMCI NAJBROJNIJI

Na obeležavanju 15 godina od bombardovanja Jugoslavije u beogradskom Sava centru bilo je na desetine intelektualaca, bivših visokih diplomata, generala i naše i drugih armija sveta. Ipak, u oči je upala činjenica da je iz Nemačke stiglo ubedljivo najviše gostiju – čak 30.

– U penziju nisam poslat jer mi je bilo „vreme“ već po diskrecionom pravu vlasti u Nemačkoj da penzionišu oficire koji im nisu po volji. Konkretno, ja sam još u NATO štabu u Briselu, posle ujedinjenja Nemačke, glasno ukazivao na promenu strukture i politike NATO posle ujedinjenja Nemačke pošto je NATO usvajao sve agresivnije doktrine i strategije upotrebe. Do ujedinjenja Nemačke to je bila odbrambena vojna alijansa, da bi se, posle toga, pretvorila u agresivnu. To koincidira sa početkom ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ, u koje su se aktivno mešali i NATO i Nemačka.

* Odmah posle završetka bombardovanja, u julu, došli ste u posetu Jugoslaviji. Šta ste videli?

– Iako sam obučen vojnik profesionalac, bio sam preneražen stepenom razaranja u vašoj zemlji i ciljevima koji su gađani. Prema Srbima su počinjena dva zločina u jednom. Prvo, zločin je što su bombe uopšte bačene, a drugi, još veći, jeste korišćenje nerazumno velike količine zabranjene municije sa osiromašenim uranijumom i neverovatan broj bačenih kasetnih bombi.

* Čim ste se vratili u Nemačku, protiv Šarpinga, Fišera i Šredera podneli ste Saveznom sudu krivičnu prijavu jer su „prekršili član 80 državnog zakona“, koji zabranjuje upotrebu nemačke vojske u agresivnim ratovima. Kako se to završilo?

– Tužbu nisu uzeli ni u razmatranje. Ipak, u Berlinu smo osnovali potom „Evropski tribunal za mir“ u čijem radu su učestvovali mnogi umni ljudi Evrope i sveta, i taj sud je simbolički osudio i nemačke lidere za bombardovanje Srbije. Pravda i međunarodno pravo su ubijeni bombardovanjem vaše male nezavisne zemlje 1999, mimo odluka SB UN.

DAN SEĆANjA NA AGRESIJU

dru-nato-agresijaPolaganjem venaca na spomenik deci stradaloj u NATO bombardovanju biće obeležen 24. marta – Dana sećanja na žrtve NATO agresije. Na spomenik u beogradskom parku Tašmajdan venac će u ponedeljak, u 12 časova, položiti državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković.

Spomenik mališanima stradalim tokom NATO agresije podigle su „Večernje novosti“ sa svojim brojnim čitaocima neposredno po okončanju napada NATO snaga na našu zemlju. Posvećen je uspomeni na 89 mališana stradalih u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

U okviru državne ceremonije obeležavanja 24. marta, Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, predsednik Srbije Tomislav Nikolić u ponedeljak će položiti vence na spomen-obeležje stradalim civilima u NATO agresiji na Varvarinskom mostu.

Ministar odbrane Nebojša Rodić u Vranju će cveće položiti na spomen-obeležje poginulim vojnicima, policajcima i građanima Vranja i okoline od 1991. do 2003.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković položiće cveće na Spomen-obeležje „Herojima 37. motorizovane brigade“ u kasarni „Stefan Nemanja“ u Raški. (B. Ca.)

Dragan VUJIČIĆ | 23. mart 2014.  /novosti.rs/


 

___________________________________________________________________________________________

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s