OVDE SE ODMARALA ARISTOKRATIJA…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

 Mesta gde se odmarala evropska aristokratija

Banje u Češkoj važe za najpopularnije u svetu, jer imaju lekovite, mineralne izvore. Gosti, takođe, na raspolaganju imaju kvalitetnu uslugu, komfor, spa objekte, a ujedno mogu da uživaju i u prekrasnom ambijentu okolnih sela gde su smeštene.

KARLOVE VARI

108055_karlove-vari--jirka-matousek_af

Karlove Vari l foto : Jirka Matousek/flickr.com

  Najpoznatija banja u Češkoj su Karlove Vari, svetski poznato banjsko lečilište.

  Ime su dobile po osnivaču, Karlu IV. Po legendi je Karlo pronašao ovu banju, tako što je jedan od lovaca na jelene upao u topao izvor mineralne vode. Nalazi se u severozapadnom delu Češke i udaljene su od glavnog grada Praga oko 130 km.

  Veliki deo današnje slave grad duguje i izuzetno lepo očuvanoj arhitekturi uokvirenoj očuvanom prirodom na okolnim brdima. Grad leži na tri reke: Ohrže, Rolave i Teple. Sve reke u gradskom području imaju uske doline. Reka Tepla je posebno čuvena po svojoj toploj vodi

 

108052_Karlovy-Vary-1281127026_hl

darkside

Banja je prelepa i nije čudo što je važila za omiljeno mesto za odmor evropske aristokratije između dva rata. Termalni izvori u Karlovim Varima su veoma bogati sulfatima i karbonatima.Ima 12 izvora, a njihov hemijski sastav je veoma sličan, ali su temperature, kao i sadržaj CO2 različiti.

  Za lečenje se koristi i mineralno lekovito blato – naročito za muskulaturne probleme, dijabetis i digestivne bolesti.

 

108054_karlove-vari--onufry-porechnyj_hl

Karlove var l foto: Onufry Porechnyj/flickr.com

  Tu su i najstariji, a ujedno i najbolji golf klub i teren u Češkoj. Gosti mogu da uživaju u igranju tenisa, školi jahanja, streljanama, bazenima.

 Grad ima i pozorište, muzeje, a ne treba zaboraviti ni prodavnice sa nadaleko poznatim češkim porcelanom.


Banja je namenjena svim reumatoidnim bolestima,za lečenje degenerativnih oblika lokomotornog aparatusa, dijabetesa i namenjena je za tretmane osoba koje pate od preterane telesne težine.

 Ne preporučuje se u slučaju infektivnih bolesti, a zbog visoke temperature vode, ni u slučaju srčanih oboljenja.

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

MARIJANSKE LAZNE

 Ovu banju su nekada posećivali Gete, Šopen, Vagner, britanski kralj Edvard, kao i Nikolaj II Romanov.

108057_marijanske-lazne--axel_hl

foto: AXEL-D/flickr.com

  Ona je druga po veličini banja u Češkoj, sa 40 izvora mineralne vode u samom mestu, i sa preko stotinu termalnih lekovitih izvora u bližoj okolini.

  Smatra se da su Marijanske Lazne najlepši grad u Češkoj Republici.

  Banja se nalazi se u prelepom parku i ima veliki broj otvorenih i zatvorenih bazena, kao i wellness centar. Marijanske Lazne su idalno okruženje za lečenje, rehabilitacilu, ali i i za relaksaciju.

Kombinacija lekovite vode, gasova i blata sa najsavremenijim medicinskim tretmanima, pruža vam mogućnost potpunog oporavka u izuzetno prijatnom okruženju.

 Najvažnija karakteristika banje Marijanske Lazne je veliki broj izvora različitog kvaliteta vode, koji se mogu podeliti u dve kategorije:

 

108056_pevajuca-fontana--jim-linwood_af

foto: Jim Linwood/flickr.com

  Voda izvora višeg nivoa sadrži veću količinu soli (natrijuma) i ugljen dioksida. Osim toga, glavni tok se pri površini razdvaja u manje tokove koji zahvaljujući različitoj strukturi tla imaju različit hemijski sastav. A, sporedni tokovi se takođe bliže površini račvaju u manje tokove i u zavisnosti od sastava zemljišta imaju različite postotke kalcijuma, gvožđa i magnezijuma.

 

108058_marijanske-lazne--axel--d_hl

foto: Axel-D/flickr.com

 Najpoznatiji izvor u banji je Krstov izvor, monumentalni paviljon sa kupolom, dvostrukim, patrijaršijskim krstom na vrhu, i 72 jonska stuba. Originalni paviljon je građen od 1818. do 1826, ali je u međuvremenu srušen tako da je današnja građevina u stvari rekonstrukcija iz 1912.

  Voda sa ovog izvora je visoko mineralna sa jakim laksativnim svojstvima, i koristi se i za pijenje i za kupanje.

  Rudolfov izvor izbacuje nisko mineralnu vodu sa jakim postotkom kalicjuma, i koristi se za urinarne probleme. Iznad izvora podignut je paviljon drvene konstrukcije, kao i česma. Voda se usmerava i do obližnje kolonade, a delom se i flašira.

 

 Karolinin izvor ime je dobio po supruzi imperatora Franca Jozefa I. Obližnja kolonada pogidnuta je 1869, a paviljon je rekonstruisan 1989. Voda je nisko mineralna, sa jakim postotkom magnezijuma.

U banji se leče bolesti bubrega, kožne bolesti, digestivni problemi i svi degenerativni oblici lokomotornog aparatusa.

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

 FRANTIŠKOVE LAZNE

Banja Františkove Lazne skromnije su i manje poznate od Karlovih Vari i Marijanskih Lazni, nalaze se na zapadu.

108061_frantiskovy-lazne--klaus-nahr_hl

foto: Klaus Nahr/flickr.com

  Izvori tople mineralne vode bili poznati već u 12. veku, a prvi pisani podatak o crpljenju takozvane “chebske kiselice” datira iz 1406. godine.

  Drugi mineralni izvori su: Luisin, Solni i Lučni izvor. Ukupno ima 24 izvora tople mineralne vode.

  Banja 1865. stiče nezavisnost od mesta Cheb, kojem su do tada bile podređene.

 Novorenesansne i novobarokne zgrade čine izvanredno skladnu arhitektonsku celinu, tako da je mesto proglašeno za rezervat spomenika.

 

108059_frantiskovy-lazne--paul-sableman_af

foto: Paul Sableman/flickr.com

 

 Širenje mesta se je nastavilo sve do 1890., kada je zaukruženo u približno današnjem izgledu.

Obnovljena, skladna arhitektura daje mestu i danas ugođaj gradića iz vremena Belle Epoque.

 

108060_frantiskovy-lazne-1--klaus-nahr_af

foto: Klaus Nahr/flickr.com

 Banja se pročula po uspešnom lečenju ženskih bolesti, posebno neplodnosti.

 Uz to, s ugljikovom vodom, uspešno se teretiraju kardiovaskularne smetnje.

  M.Nikolić/superodmor.rs

16 thoughts on “OVDE SE ODMARALA ARISTOKRATIJA…

  1. Pa zavisi ko kreira listu važnog.
    Hvala na razumevanju, strplenju i poetsko muzičkom ovakvom! Svojevremeno meni omiljenog i zaista kvalitetnog.
    A onda je Mitrović (član Oktobra), ovaj prostor, debeloslojno premazao Pink bojom…
    No ima nade…
    Nekako, ovako:

  2. Drago mi je da smo se razumeli na liniji slatkih emocija.
    Povodom komentara koji si izrekla na članak „Jesu li zaista“, uz izvinjenje Ovde, odgovor ću ostaviti Tamo.
    OtPozdrav.

  3. Svako ima svoje nostalgije, neko jednu a neko više njih. Koh je u našoj kući jedna od najomiljenijih poslastica. Kao što je bila deo mog detinjstva, želela sam da postane i deo Baklavčetovog. Za drugi deo detinjstva i neke drage ljude mene vezuju karlovarske oblande, kao što me za treći segment vezuje slatko od šljiva, na primer 🙂 . Tako da … oda kohu je uvek u redu 🙂 .

    Nego se zapitah samo … ti me prozva na jednoj drugoj temi, ja napisah elaborat i ostadoh uskarćena za bilo kakvu reakciju. Sad se osećam sasvim glupo, jer je za komentar bilo preopširno, u drugim okolnostima bih ga objavila kao zaseban post i svoj stav, no nisam htela da ispadne bzvz, a ipak jeste – možda čak i nepoželjno. Ako je tako – izvinjavam se i slobodno komentar na toj temi o omladini obriši, da ne smeta.

    Pozdrav.

  4. Ovakvu opasku -pitanje izazvalo je moje prethodno izrečeno“Oblanda? Koh!“. Naime, čitajući naknadno, ovakva interpukcijska akrobacija, mogla je biti protumačena kao negiranje tačnosti tvojeg napisanog o oblandi, što svakako nije.
    Boi je to samo subjektivno, sentimentalni poklič moj, jednoj posebnoj poslastici.
    Dakle, sve tvoje napisano je izvanredno i svakako dorečeno.
    Hvala i za ovu priliku.

  5. Често ме Твоји текстови подсете на неке приче, на нека места која сам посетила, па ме инспиришу да објавим нека своја размишљања, неке фотографије…Истовремено, читајући Твоје текстове имам могућност да научим нешто ново.
    Текст сам објавила, а биће ми драго да га допуниш подацима које сам ја изоставила.
    Поздрав.

  6. Povratni ping: Логор Јиндриховице – заборављена историја | ivinsvet

  7. Hvala Iva na dodatnim i sjajnim informacijama.
    Eto, zahvaljujući tebi i Plavoj Baklavi, verujem da mi je konačno krenulo ka ostvarivanju ideje prilikom pokretanja TamoiOvde.
    A ona, ideja, je, da svaka objava Ovde, bude tek samo inicijalna. A da se nakon Ovde i Tamo dodaje i dopunjuje i popravlja…
    Obično mi deluje neukusno kad se reaguje na način na koji ću sad ja to učiniti, no nekako ne mogu a da ovom prilikom to ne kažem.
    Priču o logoru u Jidrihovicama sam pripremio poodavno, odložio i eto, zaboravio na nju. Podsetila si me.
    No, evo predloga, da fer bude. Ti objavi, ja ću reobjaviti. Pošteno?

  8. Povratni ping: OVDE SE ODMARALA ARISTOKRATIJA… | www.blogovnik.com

  9. Карлове Вари су, заиста, прелепо место. Била сам тамо једне године у склопу туристичког путовања у Праг. Тамо као да је стало време.
    Интересантан податак који нам је испричао водич, а тиче се саме бање, је да су у њој, својевремено, на лечењу били и виђенији Срби, између осталих војвода Путник, Његова Светост Патријарх српски господин Гаврило…
    Твоји текстови ме увек додатно инспиришу, можда се одлучим да на свој блог поставим и мало више фотографија са тог путовања за сад постоје две-три…

    Иначе, као допуна причи о Карловим Варима и пар података, историјских, који су мало познати у нашем народу, склоном да заборавља. На 25 км од града постоји мало место Јиндриховице у којима је од 1914. до 1918. током Првог светског рата био логор у коме је робијало око 40.000 људи, највише Срба – војника и обичног света који је заробила аустроуграска војска. Интересантно је да мало људи то зна иако је после Зејтинлика то највеће гробље преминулих српских војника.
    По завршетку рата Масарик, тадашњи председник Чехословачке, иначе је био и велики пројатељ краља Александра, ту територију је поклонио југословенској држави да би саградила спомен-костурницу.
    Према информацијама које постоје у Маузолеју су смештени посмртни остаци 7.100 српских заробљеника и 180 руских војника. На само пет километара од Маузолеја постоји и српско војничко гробље са, према подацима из Архива Општине Јиндриховице, 1.600 српских гробова.

  10. Karlove Vary su postale meta interesovanja imućnih Rusa, tako da se mahom tamo danas više govori ruski nego češki 😦 . Sagradjena su čitava naselja porodičnih kuća, zatvorenog tipa, gde samo ruski biznismeni, političari i sl mogu da kupe nekretninu.

    U Karlovim Variyma se svake godina održava i filmski festival, koji je vrlo popularan u svetu, tako da se u vreme festivala tu mogu sresti razna zvučna domaća i svetska imena.

    Voda u Karlovim Varyma ima još jednu zanimljivu osobinu: da okamenjuje predmete. Ranije je bilo moguće u vrela staviti recimo svežu ružu ili dečju cipelicu i pustiti da bude mineralizovana. Predmet je dobijao tako trajnost i reljefnu strukturu u boji rdje.

    Ono što svakako treba probati su karlovarske oblande, okrugle, tanke kao flis papir, zapečene po dve sa slojem sitnog šećera i mlevenih oraha izmedju. Tope se u ustima 🙂 . Danas se prave u milion varijanti, raznih ukusa.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s