TAMOiOVDE______________________________________________________________________________
***
Znam da ja nisam u svemu samo čovek.
I sad sam upotrebljen tek uz put.
Nevolja je u tome što ne znam da prepoznam
Gde sam udešen tako neverovatno nesrećno
Da upetljavam sebe u pretakanje večnosti u večnost
I svemu pristajem da sam posuda,
Da sam ram koji obmanjuju da je ikona,
Da sam ikona koju varaju da je boja
Da sam boja kojoj pretskazuju da je smisao,
I da sam smisao koji, na kraju ne zna šta je.
Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno,
Što nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?
Ako te uprlja blato i otruje gorčina
Oni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.
Moralni zakon vode je: da udavi.
A vatre : da sagori sve što joj je u zagraljaju.
Blatu je umetnost da blati.
Gorčini da je žešća.
Oni u tome vide čistotu dobrih običaja.
Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.
Sve ima etiku sopstvene prirode.
Tvoje je s kim si, kud prolaziš i šta gutaš,
I zato, sve što ti je strano posmatraj
Blagonaklono.
Jer i tvoje je rasuđivanje,
Jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.
Miroslav Antić
Napomena: Naslov objave nije i naslov ove pesme.
Bora*S
________________________________________________________________________________________________
TAMOiOVDE 
Ako tako misliš.
No, ovo je izgleda obeshrabrilo one koji bi nešto i prozborili,
I tako sad Ovde ćute, a Tamo preko 50 mišljenja…
Pozdrav!
Komentar nije potreban!