ŽIVETI U PEĆINI…

TAMOiOVDE____________________________________________________________________________________________________________

VIŠE OD 30 MILIONA KINEZA ŽIVI U PEĆINAMA

Više od 30 miliona Kineza živi u pećinama, većinom u provinciji  Šansi, koja ima prozirnožuto tlo, pogodno za kopanje i pravljenje takvih naseobina. Jedan od njih je i Ma Ljengšuej (76), koji je celi život proveo u pećini i ne namerava da ode iz nje. On živi u jednosobnoj pećini na magistralnom putu južno od grada Jenan. Iako su ga sin i snaha napustili i otišli u grad zbog posla, ne planira da se seli.

“Rodio sam se u pećini, u njoj ću i umreti. Celi život u njoj živim i ne mogu da zamislim ništa drugo. Život je ovdje lak i udoban”, kaže Ljengšuej, koji živi u tipičnoj kineskoj pećini, zvanoj jeodung, u koju je uvedena čak i struja.

On spava na kangu, tradicionalnom krevetu, koji kad se sklopi služi kao sto.

“Ovde imam sve što mi treba. Nema potrebe da se penjem uz stepenice jer mi je sve nadohvat ruke. Nigde ne želim da idem”, dodaje Ljengšuej.

Većina pećina u kineskoj provinciji Šansi ima karakterističnu građu, koja podrazumeva jednu dugačku prostoriju, ukopanu s jedne strane planine i s polukružnim ulazom, često pokrivenim pirinčanim papirom ili šarenim jorganom. Zidovi pećina prekriveni su raznim ukrasima, a neizostavan je portret Mao Cedunga ili poster neke filmske zvezde iz časopisa. Ipak, postoje i bolje pećine, isturene iz planine i ojačane ciglama, u kojima je čak sprovedena i tekuća voda, a neke od njih su bočno povezane, pa porodica može da ima i pećinu s više soba.

O tome koliko se ljudi vežu za mesto rođenja svedoči i primjer Rena Šuhua, koji, iako je otišao u grad u potrazi za poslom, planira da se vrati u rodnu pećinu, gdje će, kaže, provesti penzionerske dane.

“Ovo je idealno mesto za život; leti je sveže, a zimi je toplo. Mirno je i bezbedno”, kaže Ren, koji je još pre 20 godina otišao u grad.

I dok se nekima ove pećine i ne čine udobnim, one imaju veoma važnu ulogu u kineskoj istoriji. Naime, za vreme poznatog Dugog marša, 1930. godine, i Mao Cedung je živeo u jednoj pećini. U sličnim pećinama se nekada održavala i nastava, tako da su one zaista važne za kinesku tradiciju.

Čak i Si Đinping, koji će sledeće godine naslediti Hua Đintaoa na mestu predsednika Kine, živeo je u pećini. On je, naime, sedam godina proveo u špilji, nakon što je proteran u provinciju Šansi tokom kulturne revolucije u Kini.

“Pećine zapravo predstavljaju najranije arhitektonske forme; to možemo videti i po pećinama u Španiji i Francuskoj, a u Indiji i danas ljudi žive u pećinama”, pojašnjava David Vang, profesor arhitekture na Univerzitetu Vašington.

Poslednjih nekoliko godina arhitekte su odlučile da preurede neke pećinske objekte i, prema prvim rezultatima, stanovnicima Šansija nove, preuređene pećine izuzetno se dopadaju i u njima drže frižidere, šporete i veš-mašine. Jedan od njih je i Lju Đaping, direktor Zelenog arhitektonskog istraživačkog centra, koji je pomogao razvoj modernih pećina i osmislio novi dizajn sa dva nivoa, ali tako da one ne odudaraju od tradicije. U preuređenim pećinanama izgrađene su četiri prostorije: dve u prizemlju, a dve na nivou.

“Ove preuređene pećine su poput vila. Mislim da sad izgledaju luksuznije nego stanovi u gradu”, kaže Čeng Vei, zvaničnik Komunističke partije, koji takođe od rođenja živi u jednoj od pećina u okolini Janana.

Prodaja i iznajmljivanje

Pećine su stavljene i na tržište nekretnina i danas jednu ovakvu pećinu možete kupiti za 46.000 dolara. One koji požele da ih iznajme to zadovoljstvo će koštati svega 30 dolara mesečno, što je izuzetno povoljno. Međutim, većina pećina nije na prodaju, jer se nasleđuju iz generacije u generaciju i u većini njih danas niko ne živi. Ali, potomci jednostavno ne žele da ih prodaju.

Izvor: novitalas.com

Advertisements

9 thoughts on “ŽIVETI U PEĆINI…

  1. Nedavno sam čitala tekst o odumiranju postojećeg oblika školstva jer škola gubi osnovnu funkciju- deca sve više znanja stiču na druge načine. Kada čitam tvoj blog definitivno sam ubeđena u to jer uvek saznam nešto novo. Ovo je fantastična priča, ali svakako samo jedna u nizu predivnih koje si do sada napisao 🙂

  2. Kaustofobija-napadi panike u nekom zatvorenom prostoru.
    Ako poštovani Teodore nemate taj anksiozni poremećaj, odnosno strah od zatvorenog ili uskog prostora, poput sobe ili kupatila u stanu na tamo nekom spratu, podrumu, liftu, kupeu voza i sl.nemate niti jedan opravdan i racionalan razlog da to osetite ulaskom u neki pećinski prostor.
    Lično, više verujem prirodi „graditelju“, no čoveku „arhitekti“.
    Ma, siguran sam da to Vi znate.
    Pozdrav!

  3. Postoji život u pećinama i u Evropi. U Španiji, u oblasti oko Granade, Cordobe, prema Malagi planine su kao ementaler 🙂 . Čitava naselja je tamo moguće videti i to aktivno naseljena, sa sve parkiranim automobilima pred pećinama :-). . U oblasti bliže Atlantiku, ispod Bilbaoa prema Leonu i Astorgi postoje nastanbe pod zemljom. Crvena zemlja se talasa izborana brežuljcima, iz kojih vire odžaci i svako malo se pojavljuju ukopana metalna vrata. E, sad, te nisu aktivno naseljene, ali se izdaju turistima i tu i tamo se neki španac, vernik povuče u njihovu tišinu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s