TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________
MIZERA
Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Dal noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?
Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli ?
A rage mokre parove vuku ,
u kolima , ko u mrtvačkom sanduku,
što škripi.
Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.
O, ne voli, ne voli ništa
ni knjige ni pozorišta,
ko učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?
O, dal se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli,
po kiši ?
Sećeš li se, noćne su nam tice
i lopovi i bludnice,
bili nevini.
Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?
Miloš Crnjanski
____________________________________________________________________________________________
TAMOiOVDE 
Ovo je igra reči.
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.
O, ne voli, ne voli ništa
ni knjige ni pozorišta,
ko učeni.
Pesma je pažljivo odabrana…………………..
Tako da pesma mnogo govori, asocijacija je jasna…..
Post se ne bira nasumice, a pisanje je iz duše, u trenutku sreće ili tuge, praznine, nemoći……………..