ŠTA NAM KRADE SAN…

TAMOiOVDE______________________________________________________________________________________________________________

Savremeni tempo života ne ostavlja dovoljno vremena za spavanje, san je postao luksuz, zadovoljstvo koje svakome od nas kad- tad nedostaje. Mnogi se žale da loše i vrlo malo spavaju, da nemaju zdrav i okrepljujući san, da ne sanjaju lepe snove koji bi ih punili energijom. Kvalitetan san najbolji je način da ponovno napunimo „baterije“, ali to ne polazi svima za rukom: istraživanja pokazuju da 34 odsto populacije nema zdrav i okrepljujući san i da ne uspeva da se odmori preko noći. Manjak sna je sve prisutniji problem, s obzirom da se 28 odsto odraslih osoba žali da spava šest ili manje sati. Spavanje utiče na zdravlje koliko i ishrana, fizička aktivnosti i genetika. Dok smo budni, trošimo energiju, a spavanjem nadoknađujemo svaki energetski gubitak. Posledice lošeg, isprekidanog sna su mentalna iscrpljenost, rasejanost, otežano pamćenje, slabi refleksi, razdražljivost, anksioznost, neadekvatno funkcionisanje u kući i na poslu i hroničan umor, što dovodi do ubrzanog starenja i pada imuno sistema, pa je organizam podložniji infekcijama. Kod ljudi koji ne spavaju dovoljno, dolazi do promene kardiovaskularnog sistema jer se povećava nivo adrenalina, a to dovodi do oštećenja krvnih sudova i ćelija.
Svako od nas, kada jedno vreme ne spava dovoljno, ima osećaj da mu duže treba da obavi neke poslove, da lošije pamti, da je dezorijentisan na poslu, da lošije vozi, da je podložan prehladi više nego pre… Stenli Koren, kanadski stručnjak za san, tvrdi da narednog dana gubimo jedan poen od koeficijenta inteligencije za svaki neprospavani sat prethodne noći. Oni koji spavaju samo četiri sata dnevno, imaju pokrete usporene za 45%. Jedna od novijih studija otkriva da žene koje spavaju samo pet sati noću imaju 45 odsto veći rizik da obole od srca nego one koje su spavale osam sati. Hronični manjak sna utiče i na pojavu i razvoj dijabetesa, gojaznosti i pogoduje razvoju malignih oboljenja. Nesanica je takođe povezana sa anksioznošću i depresijom. Rano jutarnje buđenje može da bude simptom depresije, a teškoće s uspavljivljivanjem, simptom anksioznosti.

Nekad se duže spavalo
Prema podacima britanskog Kraljevskog društva za medicinu, u proseku moderni evropljanin spava sat i po manje nego njegov predak iz 1920, odnosno, danas spavamo manje od naših baka i deka u istom uzrastu. U to vreme ljudi su spavali oko 9 sati dnevno. Danas, prosečna odrasla osoba spava samo sedam sati tokom radne nedelje i osam sati preko vikenda, što je 20 odsto manje nego početkom 20-ih. Sve više ljudi muči muku sa spavanjem, lošim snom i teškim padanjem u san kao posledica dnevnog stresa. U proseku je ljudima potrebno čak 46 minuta da utonu u san, a otkriveno je da je glavni uzrok za to previše kofeina koji konzumiraju u toku dana, kao i stres. Problemi sa spavanjem čine ljude slabijim, i manje funkcionalnim u svakodnevnom životu. Na emotivnom nivou, oni postaju razdražljivi, a u kontaktu sa drugim ljudima manje strpljivi i tolerantni.
Lista najčešćih kradljivaca sna je dugačka, počev od brojnih organskih bolesti (šećerna bolest, povišen krvni pritisak, demencija…), mentalnih oboljenja (anksioznost, depresija.) do brojnih psiholoških i socijalnih problema koji izazivaju akutna ili hronična stanja stresa i utiču na učestalije buđenje tokom noći. Sa porastom stresa sa kojim se ljudi suočavaju u svakodnevnom životu, nije lako osigurati spokojan san. Sve češće se dešava da se nakon prospavane noći, bude i dalje umorni, sa nedostatkom volje i energije da se uključe u dnevne aktivnosti. Većina ljudi priznaje da im besane noći uzrokuju crne misli koje im se roje po glavi. Problemi na poslu, u porodici ili s partnerom, čine da san teže pada na oči. Finansijski problemi su ipak najčešći razlog nemirnih noći (37 posto) više nego problemi u vezi i od zdravstvenih briga, pa čak i od partnera koji jako hrče otkriva najnovije istraživanje koje je naručilo lanac hotela Premier Inn. Problemi sa spavanjem su povezani sa niskim prihodima, životom samca ili nezaposlenošću, dokazali su američki naučnici sa Univerziteta Pennsylvania. Osobe koje manje zarađuju imaju više problema sa spavanjem, za razliku od onih kojima na račun mesečno redovno stižu poveći novčani iznosi. Poslovne brige probudiće usred noći 30 posto ispitanika, dok razmišljanje o ljubavnom životu i problemi u vezi remeti san petine spavača (20 posto). Nemiran partner razlog je buđenja troje od deset ispitanika (15 posto). Od 2000 ispitanih odraslih osoba, više od četvrtine je izjavilo da ne može da spava ako je u prostoriji previše vruće, dok njih 16 posto, tvrdi da će se probuditi ako im je previše hladno. Zanimljiv je podatak da pušačima treba dvostruko više vremena da se uspavaju nego nepušačima. Kad prestanu da puše, treba im u proseku 18 minuta da zaspe, dok su im ranije bila potrebna 52 minuta. I starenje je važan faktor. Nakon četrdesete godine, života ritam spavanja se menja- češće se budimo noću. Nakon 65. godine, između 12 i 40 odsto ljudi pati od nesanice.

Zabrinuti noćobdija
Stresan posao, gubitak voljene osobe, bračni sukobi, umor, tuga i strah za budućnost su glavni uzroci nesanice kod većine pojedinaca. Fizička i psihička iscrpljenost povećava aktiv­no­sti u mozgu, što dovodi do toga da se u mislima razbuđujemo. Hroničan stres pokreće oslobađanje hormona kortizola koji je povezan s nesanicom. Dovodi do naglog priliva adrenalina u krvi, što izaziva budnost mozga i napetost mišića. Ponekad su emocije te koje nam ne dopuštaju da se misli umire i telo opusti. One šalju signale i poruke i upozoravaju na nešto. Naša osećanja pre spavanja utiču i na kvalitet sna- a često se događa ljudi počnu da pate od nesanice posle nekog traumatičnog događaja kao što je smrt bliske osobe, razvod, gubitak posla i slično. Aktuelni misaoni tok, kao što su prisećanje na neprijatne događaje i preispitivanje sopstvenih grešaka čini ih budnim. Otkrijte razlog svoje nesanice. Odagnajte kradljivce sna poput briga, svađa i loših navika, i investirajte u pripremu za okrepljujući i dobar san. Zaustavite negativne misli, pogotovo one zbog kojih ne možete da utonete u san, i koje prouzrokuju frustracije zbog kojih se podižu moždani talasi. Zbog viših moždanih talasa postajemo anksiozni, skloni glavobolji i uskraćeni za noćni odmor. Naviknite se da pred odlazak na spavanje, ne razmišljate, već da „ispraznite mozak“, kako ne biste u spavaću sobu unosili probleme. Skoncentrišite se na opuštajuće misli, a brige ostavite za sutra. U protivnom, brige će vas držati budnim svake noći. Pozitivnim sugestijama oterajte uznemiravajuće i crne misli, i rešite se straha da nećete moći da zaspite, jer je on glavni uzrok nesanice. Ako vas muče obaveze koje vam ne „izlaze iz glave“, zapišite ih. Biće vam lakše kada problem stavite na papir i rasteretite svoje misli. Razmišljajte o tome da je sutra novi dan i nova prilika da pronađete rešenje za problem.

Manjak sna – gojaznost
Ako ne budete dovoljno spavali, posledice svojih navika prvo ćete primetiti na vagi. Nedostatak sna i zamor teraju ljude da više jedu, manje se kreću, pa samim tim i dobijaju na kilaži pokazuje najnovija studija naučnika sa čuvene američke klinike Mejo u Ročesteru. Količina sna je povezana s izlučivanjem hormona koji utiču na apetit. Što više spavate, manje hormona se izlučuje, a to utiče na vaše prehrambene navike. Zbog neodgovarajućeg odmora, telo nema snage za normalno funkcionisanje, pa se metabolizam usporava, a kilogrami gomilaju. Autori studije su izračunali da, kada ispitanici spavaju manje od pet i po sati, dnevna potrošnja kalorija smanjuje se za 120 dnevno. Kada bi tim tempom nastavili tokom cele godine, dobili bi 12 i po kilograma samo zbog nedostatka sna. Ako spavate samo 2-4 sata dnevno, 73% su šanse da dobijete višak kilograma. Ako spavate 5 sati dnevno, rizik se smanjuje na 50%; 6 sati dnevno- rizik da ćete dobiti višak kilograma se smanjuje na 23%. Osobe koje spavaju 10, ili više sati dnevno, imaju 11% manji rizik da će imati problema s viškom kilograma od ostalih.

Stabilna veza- dobitna kombinacija
Brak može biti dobar za san, ali samo ako je reč o srećnom braku. Srećno udate žene najbolje spavaju dokazalo je najnovije istraživanje. Žene koje imaju stalne partnere imaju manje problema da zaspe, nego one koje su slobodne ili su prekinule vezu. Prema psihologu Vendi M. Trahel sa Univerziteta u Pitsburgu, život u nesrećnom braku može biti rizičan faktor za nastanak poremećaja spavanja. Loš odnos s partnerom je taj koji krade san, zato što pokušavate da zaspite pored nekoga s kim se svađate tokom dana, što je nemoguće, jer problemi ostaju nerešeni. Statistika pokazuje da 55 odsto muškaraca dobro spava, dok time može da se pohvali 37 odsto žena. Doktor Merik Kriger sa Univerziteta Manitobe je otkrio da jači pol dobro spava čak i ako je izložen stresu, dok žene budne leže i nastavljaju da brinu, jer imaju više obaveza i poslova. Neka istraživanja pokazala da san utiče na lepotu, tako što se mozak „podmlađuje“ tokom noćnog odmora, kao i da moždane ćelije rastu- ali tek u šestom i osmom satu spavanja. Tamni i veliki podočnjaci, umorno, bledo i izgužvano lice su slikoviti primer neprospavane noći. Isprekidan san, ili manje od osam sati sna povećava količinu hormona stresa, kortizola i smanjuje proizvodnju kolagena, pa dovodi do nastajanja bora, otkriva doktorka medicine, Jiotsna Sahni iz Tuksona.
Uživajte u ljubavi, jer su zagrljaji, dodiri i lepe reči blagotvorna prirodna umirujuća sredstva, a kada ste dobro naspavani, automatski ćete biti bolje raspoloženi, strpljiviji i trpeljiviji, a onda kada ste se naspavali, to će se odraziti i na vašu vezu. Jedno zanimljivo istraživanje pokazalo je da kada je supruga neispavana, oba su supružnika manje raspoložena i sklonija negativnoj bračnoj interakciji. Sa druge strane, muškarčeva neispavanost ne utiče na bračnu zajednicu. Neispavanost žena povezana je sa većim osećanjem gubitka podrške, više kritike i manje razumevanja između partnera.

Tableta nije dobra ideja
Pre nego što posegnete za tabletom za spavanje, isprobajte promenu navika kako biste ipak zaspali prirodnim putem. Stručnjaci tvrde da je pronađen recept kako provesti mirnu noć sa lepim snovima: u krevet morate otići pre 22 sata i to u pidžami, a nakon što ste popili šoljicu vrućeg čaja, otkriva nam anketa kompanije za posteljinu „Bedeck““, koja je sprovedena na uzorku od dve hiljade ljudi. Oni koji imaju najkvalitetniji san večeraju najkasnije do 20 h, i odlaze u krevet ne kasnije od 22 sata. Poklonite svom organizmu bolji san i radnim danima bićete energičniji i veseliji. Razgovor o svakodnevnim problemima i izvorima stresa, bolje je oružje za borbu protiv nesanice nego što su to pilule za spavanja pokazala je nova studija naučnika iz Vašingtona. Upražnjavajte tehnike opuštanja pre odlaska u krevet da biste ublažili stres. Uklonite sve izvore buke i zračenja iz spavaće sobe. Rekreacija, šetnja i sport oslobađaju organizam od nervne napetosti.

 Vesna Bantić /Trece oko

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s