DAN NAUKE U SRBIJI…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________________

Dan nauke u Srbiji i 156 godina od rođenja Nikole Tesle, jednog od najvećih umova 20. veka, obeležiće se u utorak (10. jul 2012.) otvaranjem nekoliko izložbi, tribinom o novom otkriću CERN-a i besplatnim posetama Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari koja postoji već 125 godina.

 Povodom 10. jula, dana rođenja velikog srpskog i svetskog naučnika i Dana nauke u Srbiji, u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije i Muzeja Nikole Tesle, u galeriji „Ozon“ postavljena je izložba „Teslina vizija Interneta“, inspirisana Teslinim projektom „Svetski sistem“ iz 1900. godine. Tesla je u projektu „Svetski sistem“ iz 1900. godine, govoreći ondašnjim tehničkim rečnikom, opisao u 12 tačaka ono što se danas zove bežični Internet, mobilna telefonija i GPS.

Muzej Nikole Tesle u Beogradu, koji obeležava 60 godina od osnivanja, će otvoriti tri izložbe „Diplome Nikole Tesle“ u Muzeju, „Plavi portret Nikole Tesle“ u Galeriji „Ikar“ u Zemunu i „Čestitke Tesli“ u zemunskoj „Kuli na Gardošu“.

 Beogradski Centar za promociju nauke, povodom 10. jula, koji je se od prošle godine zvanično obeležava i kao Dan nauke u Srbiji, organizuje besplatne posete Astronomskoj opservatoriji na Zvezdari i tribinu o Higsovom bozonu.

Na tribini „Lov na Higsov bozon: Da li je otkrivena Božja čestica?“ u Galeriji nauke i tehnike SANU vodeći srpski fizičari govoriće o aktuelnom naučnom otkriću nove subatomske čestice koja bi mogla biti Higsov bozon, o tome koliko je to otkriće pouzdano, kako radi Veliki sudarač hadrona, a kako detektori CMS i ATLAS, kako je građen ovaj najveći instrument u istoriji čovečanstva, da li ima bilo kakvih opasnosti od ovih eksperimenata i koje su praktične koristi od njih, koliko to uopšte može da utiče na život običnih ljudi…

 Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. u Smiljanu, u Lici, tada Vojna granica u sklopu Austrije, danas Hrvatska.
Rođen je u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske crkve (tada Karlovačka mitropolija). Njegova majka, Ðuka, potiče iz stare svešteničke porodice Mandić. Tesla je započeo školovanje u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću, Karlovcu, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Pre 1884. godine, kada je otišao u SAD, radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu. Evropu je napustio u nadi da će mu u Njujorku, tada čuveni pronalažac i industrijalac Tomas Alva Edison, za čiju firmu je radio još u Parizu, pomoći da realizuje svoje tehničke inovacije. U Edisonovoj firmi ostao je, međutim, manje od godinu dana i već 1885. osnovao je u Njujorku vlastitu kompaniju „Tesla“ kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje – inovacija koja je preobrazila svet. Edison je, inače, bio veliki protivnik Teslinog izuma. Tih godina je u novosadskom „Braniku“ objavljen i prvi tekst, na srpskom jeziku, o Teslinim izumima, autor teksta naziva ga tada „srpski Edizon“.

 U Evropu iz SAD-a Tesla je odlazio u dva navrata, 1889. i 1892. godine i oba puta boravio u rodnoj Lici. Aprila 1892. dospeo je u Gospić, gde je tada živela njegova teško obolela majka, koja je u njegovom prisustvu i umrla, 16. aprila. Mesec i po dana potom, na poziv delegacije opštine grada Beograda i Inženjerskog udruženja, doputovao je u Beograd.

Tesla je u jedinu posetu Beogradu(ovde) doputovao 1. juna 1892, a sledećeg dana ga je, sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem, u svečanu audijenciju primio tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović. U Beogradu je proveo ukupno 31 sat, od 1. do 3. juna i odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.

 Genijalni inovator i potpuni usamljenik, Nikola Tesla je umro u jeku Drugog svetskog rata u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Urna s njegovim pepelom preneta je docnije u Beograd i danas se čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Zaostavština Nikole Tesle stigla je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović. Prema Teslinoj želji, Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951.

 Muzej je od kraja 1952. smešten u Krunskoj ulici u reprezentativnom zdanju sagrađenom 1929, po projektu Dragiše Brašovana. Poseduje više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa i preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata.

 Arhivska građa iz Tesline zaostavštine je 2003. upisana u registar UNESCO-a „Pamćenje sveta“.

 Međunarodni aerodrom u Beogradu nosi ime Nikola Tesla. Njegovim imenom nazvani su Elektrotehnički institut u Beogradu koji je osnovan 1936, srednja tehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, dve termoelektrane u Srbiji… Spomenici Tesli su postavljeni ispred zgrade tehničkih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.

 Tesli je posebno priznanje odao grad Filadelfija u američkoj državi Pensilvanija, koji je proglasio njegov rođendan za zvanični gradski praznik.

SVET TEK SAD PREPOZNAJE  TESLINO VIZIONARSKO DELO

Direktor Muzeja Nikole Tesle Vladimir Jelenković ocenio je, u susret godišnjici rođenja velikog naučnika, čije ime nosi ta institucija, da je „planeta tek sada spremna da prepozna njegovo vizionarsko delo“ i da Teslina popularnost u čitavom svetu upravo zbog toga raste.

Govoreći o sve većem broju posetilaca koji Muzej Nikole Tesle beleži iz godine u godinu, među kojima je i više hiljada ljudi iz različitih evropskih zemalja, zatim Kine, Japana, SAD, Jelenković je primetio da to pokazuje da Teslina popularnost u svetu sve više raste.

„Ustvari, planeta jeste verovatno tek sada spremna da prepozna njegovo vizionarsko delo. Sve ono što je podario čovečanstvu, pre svega u domenu onoga što obeležava 21. vek, doba telekomunikacije i daljinskog upravljanja, dalo je novi impuls toj popularnosti“, ocenio je Jelenković u intervjuu Tanjugu.

On je podsetio da je Tesla svojim izumima i predviđanjima utro put dobu u kome sada živimo, tehnologijama koje doživljavamo kao deo svoje svakodnevnice. „Ali ne smemo zaboraviti da je sve što obeležava 21. vek, Tesla predvideo i nastojao da realizuje pre više od jednog veka“, istakao je Jelenković.

Jelenković je najavio da će sutra, kada se obeležava 156 godina od rođenja jednog od najvećih umova 20. veka i Dan nauke u Srbiji, u Muzeju biti postavljena izložba „Diplome Nikole Tesle“ na kojoj će posetioci, koji dođu da „odaju neku vrstu poštovanja velikom i genijalnom naučniku i pronalazaču“, moći da vide sva priznanja koja je dobio.

„Biće predstavljena i bogata zbirka počasnih doktorata, medalja, počasna članstva u eminentnim svetskim istrazivačkim institucijama, koje su želele da mu još za života odaju počast za veliko i genijalno delo koje je poklonio čitavom čovečanstvu“, objasnio je Jelenković.

U galeriji „Ikar“ u Domu vazduhoplovstva u 19 sati biće otvorena izložba „Plavi portret Nikole Tesle“, a sat vremena kasnije i izložba „Čestitke Tesli“ u Kuli na Gardošu.

„To je podsećanje na lepo građansko doba kada su ljudi jedni drugima poklanjali čestitke povodom različitih događaja – rođendana, Uskrsa, Božića, imendan, ali i prilika da se vidi ko je sve Tesli želeo da čestita neki od lepih događaja. Najveći deo te izložbe čine čestitke koje je Tesla dobijao 10. jula za svoj rođendan“, kazao je Jelenković.

Muzej Nikole Tesle, koji ove godine obeležava 60 godina od osnivanja, tokom prethodnih nekoliko godina gostovao je u više od 20 zemalja na četiri kontinenta.

Prošle godine su gostovali u Pertu (Australija), a potom u Čikagu, gde je na svetskoj izložbi 1893. bila prva komercijalna upotreba Teslinih polifaznih naizmeničnih struja i prvo predstavljanje okretnog magnetnog polja koje je Tesla načinio kroz svoje čuveno jaje.

Jelenković podseća da je u izveštajima medija tog doba zabeleženo da su ljudi u redovima čekali da vide Teslino jaje, najpopularniji eksponat na izložbi, koju je od 1. maja do 31. oktobra videlo 25 miliona posetilaca.

On je ocenio da su najznačajnije gostovanje imali u Kraljevskoj akademiji nauka u Madridu, između januara i marta, koje je „pomoglo da se osvoji špansko govorno područje“.

„Ta jezička barijera možda je bila jedna od osnovnih prepreka što Tesla nije bio toliko poznat u delovima sveta koji se služe španskim jezikom“, rekao je Jelenković, dodavši da su svi značajniji španski mediji ispratili njihovo predstavljanje u Madridu.

Jelenković je pomenuo i izložbe koje je Muzej Nikole Tesle organizovao u Narodnom muzeju u Zrenjaninu („Tesla iz drugog ugla“) i u Narodnom muzeju u Kraljevu („Teslin čudesni svet elektriciteta“, „Tesla u Beogradu 1892“ i „Plavi portret Nikole Tesle“), kao i na postavku „Teslina soba“, sa svim originalnim predmetima koji su kao deo naučnikove lične zaostavštine preneti iz Njujorka u Beograd 1951. i koja se čuva u Muzeju od njegovog osnivanja 1952. godine.

Izložbe „Teslin čudesni svet elektriciteta“ i „Tesla u Beogradu 1892“ otvorene su 5. jula u paraćinskom Radio klubu „Kosmos“, a Muzej planira i gostovanja u Kikindi, Užicu, Kragujevcu.

Jelenković je rekao da će „kruna“ ovogodišnjih aktivnosti Muzeja Nikole Tesle biti izložba posvećena „istorijskom trenutku“ kada su svi Teslini predmeti iz Njujorka preneti u Beograd, a biće otvorena na Dan tog muzeja, 5. decembra.

Posetici će imati priliku da saznaju kako je došlo do toga da se cela Teslina zaostavština prikupi u Njujorku, šta je i u kojoj meri značio Teslin nećak Sava Kosanović za dolazak svih tih spisa, predmerta, fotografija, njegove kompletne lične biblioteke, novina, časopisa, kao i velikog broja instrumenata koje je koristio.

„Izložba će prikazati malo poznate podatke o pripremama za prikupljanje zaostavštine i šta je značio njihov dolazak u Beograd, kakva je bila sudbina svega toga prvih nekoliko godina tokom kojih je stvarana prva postavka Muzeja koja će od 1955. biti konačno otvorena za najširu javnost“, ispričao je Jelenković.

Direktor Muzeja Nikole Tesle osvrnuo se i na posete Muzeju, izrazivši zadovoljstvo što je interesovanje domaće i strane javnosti iz godine u godinu sve veće.

On je podsetio da je oko 2000. godine broj posetilaca Muzeja na godišnjem nivou iznostio između četiri i pet hiljada, do 2006. se kretao između osam i 10 hiljada, da bi u godini (2006) kada je ceo svet slavio 150 godina od rođenja Nikole Tesle zabeleženo 23.500 posetilaca.

„Svi smo bili ubeđeni da taj rekord nije moguće prevazići, ali poslednjih godina taj broj raste, pa smo imali 26.500, pa 28.000, a ove godine, sudeći po dosadašnjim rezultatima, siguran sam da će biti preko 30.000. Među njima, posebno u letnjim mesecima, Muzej beleži više od 8.000, a moguće da će ove godine biti i preko 10.000, stranih gostiju iz najrazličitijih krajeva sveta“, rekao je Jelenković.

Priredio : Bora*S

Izvori (tekst/foto): Tanjug i Međunarodni radio Srbija

One thought on “DAN NAUKE U SRBIJI…

  1. Ovaj veliki um jeste io sam ali je bio venčan za nauku. Tvoj post o Nikoli Tesli poprilično oslikava njegov život.
    Ako neko želi nešto više o Nikoli Tesli, privatnom životu ima dosta nagađanja, a i o nekim naučnim delima koja su ostala?
    Ostala obaveštenja su sva na uvidu pa svako može da se orjentiše da li i šta želi.
    Iznedrili smo dosta najsvetlijih umova , Nikola Tesla je je po meni jedan kao naizmenična struja koju je on poklonio svetu.
    Hvala za ovaj lep post, koji oživljavlja sečanja, iako su svakodnevno sa nama!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s