TAMOiOVDE___________________________________________________________________
Na današnji dan, 24. juna 1986. godine, sa ove planete, na neku zvezdu daleku, otputovao je MIROSLAV MIKA ANTIĆ.
Tako je Ovde ostalo primetno bezdušnije, a Tamo postalo izvesno zvezdanije.
Bora*S
Miroslav Antić o sebi
„Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.
Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije…
Imam i neke nagrade i priznanja. Dve „Nevenove“. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napise bezbroj stranica. Recimo: uređivao list „Ritam“ ili uređivao Zmajev „Neven“…
Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima.
Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi „In memoriam“.
I u svim ostalim svojim pesmama.“
USPAVANKA
Svet ovaj,
u stvari, i nije
tako rđav i zao,
mada poneko plače,
i samuje,
i brine.
Svuda je jednako suton
na stare krovove pao,
al nekom sutra svane,
a nekom neće da sine.
Ja volim da svima valja
i verujem beskrajno
da će u zoru svako
lakše moći da diše.
I sklapam oči.
I sanjam,
potajno
to vrelo,
to sjajno
jutro od vetra
i vlati
što se nad krošnjama njiše.
A sigurno je važno
i od svega najpreče
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.
I kad se umoriš pseći,
i bude najcrnje veče,
umeti svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.
I važno je i ovo,
važnije od najprečeg:
kad se toliko lepote
u sebi čuva
i ima,
umeti da niko ne zna
bar komadić tog nečeg
spakovati u pismo
i razaslati svima.
Tako će vek tvoj biti
manje plesniv i zao.
Sa manje briga,
samoće,
plača,
straha
i tuge.
I svaki put kad budeš
komadić sebe dao,
ličiće svet na tebe
više nego na druge.
Miroslav Antić
TAMOiOVDE 
Za mene lično da,više nego bliska prošlost i sadašnjost u kojoJ ne postoji odovarajuća kompezacija za čime ja tragam.
Detinjstva daleki predeli…vrede li?
Dobrodošlica Ovde!
Hvala za posetu i komentar.
Dobro ste došli Ovde i pridružili se.
Hvala.Pozdrav iz Srbije!
Mislim da obe pesme imaju zajednickih niti o zivotu koji nije lak, koji se, kako Mika rece, zivi iz pocetka, o padanju, ustajanju, a sve uz osmeh i pogled u neko novo sutra, drugacije od onog juce i danas…
Divno je bilo imati detinjstvo u vreme Miroslava Antića.
Hvala Vam.
I svima onima koji su se setili…
Mika… mahnimo jednoj plavoj zvezdi danas…
Bons baisers de Saint Malo
Pesma “ Odluka „, je bez komentara, zato što sam uverena da je tako za 90% ljudi. Onaj manji broj, je jednostavno drugačiji i ne možemo sve ljude menjati.
reći nešto o Miki, dozvoljavam sebi tu slobodu, je izlišno sam je rekao sve o sebi, a nama je ostavio da čitamo i učimo. Ponekad normalno ne moramo se složiti sa svakom pesmom, ne legne nam na srce iz ovog ili onog, pa čak iz sebičnog razloga.
Pesmu “ Uspavanka „, prepuštam drugima da je komentarišu…