VETAR TI UKRAO KANAP IZ RUKU…

TAMOiOVDE___________________________________________________________

MAJDAN

Velika soba kod kuće na zemlji
i majčinski osmeh i glas.
Otvaraš oko po oko
i ćutiš u nas.


Ruka na ruci i suza na usni,
a tuga odaziva se,
živ, ti se vraćaš u život
ko zna odakle.

I sam veruješ u muk istine.
Sećaš se, sanjao nisi, a bio si gde?
I sam veruješ u muk istine,
svu svoju snagu ti dajem da pogledaš me.

Trčim i prosipam pesak po vodi
ko ptica što sleće na sneg.
Sklopljene oči drugačije gledaju svet.

Sever mi sledio kosti,
šta vredi što vidim kad neću da znam.
I dugo već četiri godišnja doba su dva…

Ja verujem u muk istine.
Dunav će postati more, podaviće sve.
Ja verujem u muk istine,
umoran, tužan, opijen, prepoznaješ me.

Seti se kako smo gledali majdan
ko pakao da je na dnu.
Ušli smo jednom u njega
i skratili put.

Vetar ti ukrao kanap iz ruke,
u nebo ti pobeg’o zmaj,
traži ga pogled po svodu,
al’ krije ga sjaj.

Ja verujem u muk istine.
Možda se sve ovo dešava još nekome.
Ja verujem u muk istine,
ili smo samo zalutali u sećanje…

Block Out


foto: nadlanu.com


One thought on “VETAR TI UKRAO KANAP IZ RUKU…

  1. Povratni ping: VETAR TI UKRAO KANAP IZ RUKU… | www.blogovnik.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s