TAMOiOVDE_____________________________________________________________________
OTAC 600 DECE
Austrijski biolog Bertold Vizner otac je nekoliko stotina dece, koju je začeo doniranjem sperme na svojoj klinici za lečenje neplodnosti u Londonu 40-ih godina prošlog veka.
To su tek nedavno otkrile dve osobe začete na klinici.
Smatralo se da je na klinici, koju je Vizner osnovao zajedno sa suprugom Meri Barton i na kojoj je ukupno začeto oko 1.500 beba, korišćena sperma izabranog kruga njegovih izuzetno inteligentnih prijatelja.
Ispostavilo se, međutim, da je oko 600 beba začeo sam Vizner.
Kako navodi britanski list „Dejli telegraf“, režiser iz Kanade Beri Stivens i advokat iz Londona Dejvid Golanč, začeti na Viznerovoj klinici, istraživali su i, na osnovu ispitivanja DNK, zaključili da je Vizner donirao dve trećine uzoraka sperme za oplodnju pacijentkinja.
Takva praksa je sada zabranjena zakonom, ali se tada nije ni znalo da je sam Vizner davalac većine uzoraka.
Isti davalac sperme ne bi trebalo da bude začetnik tolikog broja dece zbog opasnosti da se neka od njih slučajno upoznaju i zasnuju porodicu, što bi moglo da dovede do teških genetskih poremećaja njihovih potomaka.
Izvor: sumadija press
TAMOiOVDE 
Nesumnjivo da su klinike za VTO pomogle mnogim parovima, ali je činjenica da postoji i ona druga strana medalje koja nije baš ružičasta.
Nauka je strast koja često ne razmišlja o posledicama. I teško je razlučiti šta su dobre namere, a šta stvaralački hir!
Korisno je i ovo znati.
Hvala na izuzetno korisnim informacijama koje ovaj članak čine potpunijim, zanimljivijim i verujem još korisnijim, a tvoj komentar govori da je dobro što je ovakav sadržaj našao svoje mesto i Ovde.
Neko bi rekao: dobrotvor, darivao ljudima ispunjenje želje. Ja tu ipak vidim, pre svega, zadovoljavanje ega i želje za profitom. Često sam razmišljala na temu donorstva (obe vrste, naravno) i opasnosti koje to sobom nosi. Recimo da je doniranje jajne ćelije manje opasno po pitanju verovatnoće susreta dvoje koji nose iste gene. Ako uzmemo u obzir da je broj klinika koje kvalitetno odradjuju IVF limitiran i da se tu susreću pacijenti s raznih geografskih širina, a da broj donora nije preveliki (postoje tu i limitirajući faktori tipa: starost, zdravstveno stanje itd), statističari bi mogli da dodju do zanimljivih podataka o verovatnoćama.
Iskreno rečeno, mislim da bi bilo mudro da deca začeta tako znaju istinu (kao i usvojena deca), jer zaista nije na odmet pre začinjanja potomka odraditi genetske testove. Da ne ulazim sad u detalje tipa: nosioci albino gena uopšte ne moraju znati da su nosioci i sve je u redu dok se ne sretnu sa drugim nosiocem, a onda se verovatnoća rodjenja albino deteta (što je najmanje problematično zbog boje kose i kože, a mnogo više zbog viskog rizika od raznih zdravstvenih tegoba) povećava na čitavih 25%, i da se zadržim samo na verovatnoći susreta sa biološkim bratom/sestrom.
Povratni ping: OTAC 600 DECE… | www.blogovnik.com