ISTORIJA U KREMU IRENE KANTAKUZIN…

tamoiovde-logo

Naše nasleđe je uzbudljivo štivo u kome ima obrta kao u dobrim detektivskim romanima, ističe autorka „Blaga Srbije” Tamara Ognjević

Narod nije kriv što slabo poznaje sopstvenu kulturu: Tamara Ognjević

Šta kažete na to da se umesto putem godina, datuma, pravaca i svega ostalog što prosečnog čitaoca i turistu odmah natera da zatvori knjigu ili potraži prvi tržni centar, o kulturnim i istorijskim spomenicima Srbije piše i govori putem upečatljivih detalja? Zašto tekstovi o Lepenskom viru ili ture na ovom nalazištu ne bi počele konstatacijom da je ovaj lokalitet „najstarija metropola u Evropi”?

Ova pitanja godinama okupiraju istoričarku umetnosti, književnicu i direktorku Artis centra Tamaru Ognjević koja novom knjigom „Blago Srbije”, u izdanju Mladinske knjige Beograd, pokušava da promeni sliku o istoriji i kulturi kao o hermetičkim disciplinama.

– Naš narod nije kriv što slabo poznaje sopstveno nasleđe i što je za njega sve manje zainteresovan. Moglo bi se reći da zato najveću „krivicu“ snosimo pre svega mi koji se nasleđem bavimo, jer najčešće pišemo previše stručne i, za širu javnost, nezanimljive tekstove i knjige – primećuje naša sagovornica.

 „Blago Srbije” zato predstavlja pokušaj da uz pomoć oko sto priča i hiljadu fotografija popularizuje istoriju i kulturu od praistorije do pedesetih godina prošlog veka – nalazišta, crkve, manastire, palate, dvorce, letnjikovce, spomenike, zadužbine…

– Istorija srpskog tla je uzbudljivo štivo u kome ima obrta kao u dobrim detektivskim romanima, a da pri tom nisu u pitanju bune i ratovi. Da biste spomenike kulture ili pojedine umetničke tvorevine učinili intrigantnim, treba da znate kako su nastajali i za kogu su pravljeni.

Naša sagovornica u ovom izdanju piše o ličnostima koje su naručivale slike, gradile crkve i živele u dvorcima. Želela je da odgovori na pitanje – ko su bili ti ljudi?

–Svima je poznato da je kapetan Miša Anastasijević poklonio današnju zgradu rektorata Beogradskog Univerziteta otadžbini, ali vrlo mali broj ljudi zna da je to zdanje prvenstveno građeno da bude palata za Mišinu ćerku Sarku i njenog muža, princa Đorđe Karađorđevića. Dunavski kapetan je bio ambiciozan, smatrao je da treba da ima i krunu Srbije, međutim ta zamisao se izjalovila.

Među koricama knjige rešiće se i misterija da li su dvorske dame Irine Kantakuzine u Smederevu probale „rožadu“, venecijanski karamel krem koji su dubrovački trgovci donosili u Srbiju.

 „Blago Srbije”, obogaćeno rečnikom manje poznatih termina, je, veruje autorka, kulturna mapa i mogući udžbenik za turističke vodiče. Duboko je ubeđena u turistički potencijal  Srbije koji je neiskorišćen, što se posebno vidi na primeru dvorova u Vojvodini.

A, da li su istinite glasine da je kaštel „Ečka“ ukleti dvorac?

– Činjenica je da su čak trojica  aristokrata najvišeg ranga –princ Rudolf, prestolonaslednik Franc Ferdinand i kralj Aleksandar Prvi Karađorđević – boravila u ovom dvoru i lovila u obližnjoj Carskoj bari, a da su život okončali nasilnom smrću. Za sujeverne je dovoljno da zaključe kako je kaštel uklet.  Zanimljivo je da se niko ne seti lepih događaja u ovom lovačkom dvorcu. Tu je recimo na svečanom otvaranju svirao tada devetogodišnji muzički genije Franc List.

Da li je zbog svega ovoga Srbija kulturna i istorijska riznica? Tamara Ognjević veruje da jeste.

– Kada bismo se potrudili da obrazujemo kvalitetne menadžere u kulturi, i da im damo odrešene ruke, kulturna baština bi mogla samu sebe da izdržava. Ne bi morala da bude na teretu države ni pet minuta.

 J. Stevanović

***

Kraj sa Medijalom

„Blago Srbije“ se ne bavi samo srpskim nasleđem. U okviru knjige mogu se naći tekstovi o islamskoj i jevrejskoj umetnosti, kao i o najvažnijim delima nastalim u krilu katoličke zajednice. Hronološki niz počinje Lepenskim Virom, a završava se tekstom o Mediali, umetničkom pokretu nastalom sredinom 20. veka, koji je po mišljenju Tamare Ognjevićvažan jer predstavlja stvaralačku pobunu protiv političkog totalitarizma.

***

Sveti Sava ličio na oca

U tekstu o Studenici Tamara Ognjević piše da je ustanovljeno da je lik sa freske velike županice Ane, majke Svetog Save, veran njenom stvarnom liku.

– Savremena nauka raspolaže metodama da proveri, ali i rekonstruše određene detalje na način na koji to ranije nije bilo moguće. Budući da su kosti lica županice Ane sačuvane, naši stručnjaci su u celini rekonstruisali njen lik. Tako je sa sigurnošću utvrđeno da portret sa freske u studeničkoj priprati zaista odgovara stvarnom liku Aninom. Istovremeno to je posrednim putem pokazatelj da su Sveti Sava i njegova braća fizički ličila na oca.

Politika online

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s