Pri pominjanju lokaliteta Đavolja varoš, odmah imamo u vidu ono što ovaj lokalitet čini jedinstvenim i prepoznatljivim- skoro nestvarne zemljane figure „kule“, koje nastaju i nestaju u dve, uskom vododelnicom podeljene jaruge: Đavoljoj i Paklenoj.
Zemljane kule spadaju u retke prirodne fenomene, nastaju, menjaju se i nestaju pod uticajem specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima.
Ima ih preko dve stotine, različitih oblika i dimenzija, sa obaveznom “kamenom kapom” na vrhu.
O tome sam Ovde pisao.
No, u Đavoljoj varoši, još jedna prirodna retkost izaziva pažnju i interesovanje kako turista tako i stručne javnosti.
Reč je o dva izvora ekstremno kisele vode, kako ovde kažu, čudnih i lekovitih svojstava. Ovakve vode su vrlo retke u svetu i koriste se u banjskom lečenju.
Izvor „Đavolja voda“ nalazi se u Đavoljoj jaruzi (u neposrednoj blizini zemljanih piramida). Voda sa ovog izvora je hladna i ekstremno kisela (ph 1.5) sa izuzetno visokom mineralizacijom (15 g/l vode).
Sadržaj elemenata poput gvožđa, aluminijuma, bakra, sumpora i kalijuma povećan je za 10 do 1.000 puta u odnosu na obične vode za piće.
„Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi na aluvijalnoj terasi, oko 400 m nizvodno od prvog .
Voda sa ovog izvora je manje kiselosti (pH 3,5) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode).
Relativno ravan teren omogućava razlivanje vode iz izvora u veoma tankom sloju prilikom oticanja i oksidacija gvožđa kojeg voda sadrži u velikim količinama stvaraju crvenu terasu lepezastog oblika, što sam izvor i prostor između izvora i korita Žutog potoka, čine veoma atraktivnim.
Lokalno stanovništvo od davnina smatra ove vode izuzetno lekovitim.
No, ipak treba poslušati upozorenje stručnjaka, iako još nije dovoljno ispitana, da vodu sa ovih izvora ne treba piti.
Bora Stanković
TAMOiOVDE 