TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________
PARA LELE…
Dogodilo se.
10.decembar 1961. godina.
Bio je to dan kada je Ivi Andriću, srpskom (tada jugoslovenskom) piscu uručeno najveće priznanje za pisanje koje svet poznaje-Nobelova nagrada.
Zlatnu medalju, povelju i ček na više od milion dolara, našem piscu je uručio lično Gustav Adolf VI, tadašnji švedski kralj.
Tom, za nas istorijskom i veličanstvenom događaju prisustvovale su mnoge od ugleda ličnosti, između ostalih i švedski premijer Tage Eklander, član švedske akademije nauka dr. Andreas Esterling. I naravno, Andrićeva supruga Milica.
-Moja domovina je zaista „mala zemlja među svetovima“, kako je rekao jedan naš pisac i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što je neoibično burna i teška prošlost uskratila.
Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore… rekao je tom prigodom, mudri i otmeni Andrić.
To je naša prošlost.
Kako se prema sopstvenoj prošlosti (i budućnosti) odnosimo danas?
Najbolje je, čini mi se, britko i jednostavno o tome pisao Aleksije Marjanović.
MI
U našoj prošlosti izvođeni su samo mračni radovi,
naši preci su bili grdni gadovi,
nigde na svetu nije bilo takvih dedaka i bedaka,
mi smo na njih s punim pravom kivni,
samo nije jasno
kako od takvih predaka mi ispadosmo ovako divni.
Alek Marjano
A događa nam se…
Dan ranije- 50 godina kasnije.
9. decembar 2011. godina.
To je bio dan u kojem SRBIJA NIJE DOBILA STATUS KANDIDATA ZA ULAZAK u EU.
To je odluka Evropskog saveta. A baš su obećavali. TAMOiOVDE.
Novi štap i šargarepa do marta 2012. A možda i duže.
Uz odlaganje i naravno, dodatno uslovljavanje.
Karikatura: b92.net
PERSPEKTIVA
Prebrodićemo mi sve jade,
više se nećemo jadati,
ostvarićemo mi sve nade,
više se nećemo nadati.
Alek Marjano
Realno je. Da.
Imamo izglednu perspektivu, zar ne?
U to ime- živeli, uz čašicu viskija „ glenlivet “ !
Autor: Bora*Stanković
TAMOiOVDE 
Komentar sam pisala kada je za trenutak nestalo struje pa sam ponovila…ne samo da smo naivni vec krajnje sebicni i neprosveceni!
Hvala ti na komentarima.Tema je toliko ozbiljna da ozbiljnija ne može biti.
Ne mogu da verujem da smo kolektivno toliko naivni i kratkovidi.Nema više opšteg-samo i isključivo lični interesi.No obruč se neverovatno brzo sužava.
Svilena omča nam je oko svakog pojedinačnog vrata.
Ne tako davno vaspitavani smo da su cast, postenje, istina i vaspitanje osnove karaktera coveka sa velikim C a da se novac i ugled sticu obrazovanjem i radom – danas je novac imperativ i karakterna piramida je obrnuto postavljena; zbog novca se pristaje na sve cak i na ponistavanje spstvenog identiteta!
Ne tako davno vaspitavani smo da su cast, postenje, istina, vaspitanje i sl. osnova za karakter Coveka, sa akcentom na veliko C, a da se kroz obrazovanje i rad sticu novac i ugled. Danas je karakterna piramida obrnuto postavljena: zbog novca se odricemo svega ostalog, jednostavno – do novca na lak nacin; pristajanjem na ucene i rusenjem sopstvenog identiteta.
Dramatično?
Ma nee.
Doći će dan kada će reći – Hoćem!
Zaista Dragana, kako?
Zanima me tvoj stav u odnosu na „groznu“ prošlost, „divnu“ sadašnjost i još divniju nam budućnost?
Tja, EU ima toliko posla sa samom sobom, da je, s jedne strane, nelogično sad očekivati da razmišlja o proširenju, a s druge strane, da li je uopšte u interesu zemlje da joj se pridružuje u ovom trenutku. Biti u kolu košta. Dotacija i granmtova i ima i nema sada, a svakako daleko manje i neizvesnije nego prethodnih godina. To odlaganje ne bih u ovom času shvatala tako dramatično.
…kako od takvih predaka mi ispadosmo ovako divni?