BIOLOG OSLIKAO SRPSKU GOLGOTU…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________________
NAPOMENA: Za lepu saradnju i nedavno druženje, učenicima i zaposlenima O. Š. „Stevan Jakovljević“ iz Paraćina. 

Bora*S

___________________________________________________________________________________________________

Kada bi današnje učenike srednjih škola, pa i njihove starije kolege studente, osim onih kojih studiraju književnost, upitali ko je od srpskih pisaca možda najbolje opisao golgotu naše vojske i naroda tokom Prvog svetskog rata, retko ko bi znao da navede ime Stevana Jakovljevića, a sigurno bi svi bili vrlo iznenađeni podatkom da je književno najlepše, ali i istorijski najtragičnije stranice srpske istorije sa početka 20. veka ispisao diplomirani biolog, profesor Biološkog fakulteta i rektor Univerziteta u Beogradu. Stevan Jakovljević svojim delom živi i dalje u srpskoj književnosti, iako su neki novi umetnički tokovi učinili da njegovo ime i danas bude skoro nepoznato novoj generaciji.

Stevan Jakovljević rodio se u Knjaževcu 1890. godine, a poticao je iz činovničke porodice, tako da je u ranom detinjstvu prokrstario veći deo Srbije i mnoge gradove, u kojim je njegov otac Jakov imao službu. Iako su živeli skromno, od jedne činovničke plate, Stevan i njegova braća i sestre nisu oskudevali u osnovnim potrebama, pa ni u onoj „duhovnoj hrani“ za koju je posebno bila zadužena majka, koja je svoju decu uspavljivala narodnim pričama i pesmama. Sa prvim klasicima naše književnosti Stevan Jakovljević se susreće u gimnaziji, kada čita dela Laze Lazarevića, Milovana Glišića, ali i Dostojevskog, Čehova i Žila Verna. U to vreme mladi Jakovljević se upoznaje i sa kapitalnim delom Čarlsa Darvina „Postanak vrsta“, što ga okreće ka biologiji, koja će, uz književnost, biti njegova profesija i životno opredeljenje. Upisuje studije biologije, ali 1912. izbija Prvi balkanski rat i Stevan Jakovljević se kao student četvrte prijavljuje u dobrovoljce i postaje bolničar u kasarni 11. puka u Kragujevcu. Tokom 1913. diplomira biologiju, ali već sledeće, 1914. godine počinje Prvi svetski rat, koji će obeležiti njegovu mladost i književni put. Borio se u Šumadijskom artiljerijskom puku, a najveći deo rata proveo je na Solunskom frontu.

Po oslobođenju 1918. konkurisao je za asistenta na katedri botanike na Univerzitetu i bio izabran na to mesto. Godine 1925. položio je doktorski ispit iz oblasti perimentalne morfologije. Pet godina kasnije odao se i izučavanju hidrobiologije. Za sve ovo vreme bavio se aktivno politikom, zauzimajući u nekoliko mahova istaknute položaje u sindikalnim i partijskom organizacijama radničke klase.  Posle Drugog svetskog rata, koga je proveo po nemačkim i italijanskim logorima,  Stevan Jakovljević je bio rektor Univerziteta u Beogradu od 1945. do 1950. godine. Ostavio je veliki broj naučnih radova iz oblasti biologije, ali već tada ima i značajan broj napisanih knjiga, pravih bisera beletristike, od kojih najznačajnije mesto zauzima „Srpska trilogija“, hronika srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, opisana u tri knjige – „Devetstočetrnaesta“, „Pod krstom“ i „Kapija slobode“, koje su nastale od 1935. do 1937. godine. Od ostalih Jakovljevićevih dela, treba pomenuti i romane „Smena generacija“ (1939), „Velika zabuna“ (1952), i „Likovi u senci“ (1956). Profesor, književnik i redovni član SANU, Stevan Jakovljević preminuo je u Beogradu 1962. godine.

Književnik i predsednik književnog društva „Srpsko pero“ dr Dragiša Milojević delo Stevana Jakovljevića smatra izuzetno značajnim za srpsku kulturu, a „Srpsku trilogiju“ vidi kao kapitalan roman o Prvom svetskom ratu.

– Uz Ćosićevo „Vreme smrti“, „Srpska trilogija“ na najbolji književni način opisuje sve strahote i stradanja kroz koje je naš narod prošao od 1914 do 1918. godine. Iako po ubeđenju levičar, Jakovljević nikada nije prestao da bude iskreni nacionalista u najboljem smislu reči, dakle neko ko voli svoj narod i otadžbinu – kaže Milojević.

Slično misli i profesor Jovan Palavestrić, koji za Stevana Jakovljevića kaže da je spojio književnost i nauku u neprolazno delo:

<

p style=“text-align:justify;“>– Ostavio je generacijama ogroman doprinos i na nivou literature i na nivou nauke, odnosno biologije, i prava je nepravda što ime Stevana Jakovljevića nije više zastupljeno u našoj javnosti – zaključuje Palavestrić.

Autor: S. Milovanović, „Pravda“