KRVAVA BAJKA…

tamoiovde-logo

ZAŠTO SU TVOJI MECI IŠLI KA MOJOJ DECI ? O NJIMA SANJAM I MAŠTAM- DECU NE MOGU DA PRAŠTAM!  Bora Đorđević

Nemačke okupacione snage su od 19. do 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu streljale više hiljada nedužnih građana. Streljani su seljaci, radnici, žene, deca…

Među njima su bili i đaci i profesori kragujevačke Gimnazije.

Najmlađa žrtva imala je tek 11 godina.

Doznavši detalje o ovom monstruoznom masakru  nad civilnim stanovništvom  u Kragujevcu, srpska poetesa Desanka Maksimović napisala  je  Bajku. Krvavu.

U znak sećanja na nevine žrtve: Bora*S


KRVAVA BAJKA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučenickom smrću

četa đaka

u jednom danu.

Iste su godine

svi bili rođeni,

isti su im tekli školski dani,

na iste svečanosti

zajedno su vođeni,

od istih bolesti svi pelcovani,

i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

A pedeset i pet minuta

pre smrtnog trena

sedela je u đačkoj klupi

četa malena

i iste zadatke teške

rešavala: koliko može

putnik ako ide peške…

i tako redom.

Misli su im bile pune

istih brojki

i po sveskama u školskoj torbi

besmislenih ležalo bezbroj

petica i dvojki.

Pregršt istih snova

i istih tajni

rodoljubivih i ljubavnih

stiskalo se u dnu džepova.

I činilo se svakom

da će dugo,

da će vrlo dugo

trčati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu

ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučenickom smrću

četa đaka

u istom danu.

Dečaka redova celi

uzeli su se za ruke

i sa školskog zadnjeg časa

na streljanje pošli mirno

kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

istog časa se uzneli

do večnog boravišta.

D. Maksimović

___________________________________________________________________

11 thoughts on “KRVAVA BAJKA…

  1. Danas 25.06.2013 je preminuo jedan od poslednjih prezivelih djaka krag. gimnazije arh. Aleksandar Djordjevic na streljanju 1941. god.
    Neka mu je vecna slava i hvala

  2. Odmah sam se setila ovog teksta ipak ga je pisao neko ko je svedok tog vremena, a malo njih ga je procitalo.
    ………………………..
    Prozboriću o onome što se nigde ne pominje.
    Draginac, mesto nadomak Loznice. Streljano je 2950 ljudi ( muškarci, žene, deca) što je po broju stanovnika u tom i okolinim selima ogroman broj. (Da se razumemo i jedna nedužna žrtva je veliki broj.)
    Streljani su između 13 i 19 oktobra. Posle rata podignuta je spomen kosturnica i premešteni su posmrtni ostaci, na bradašce iznad reke i spomenik koji simbolizuje drvo posečenih stabala. I četiri humke, na mestu gde su streljani su izdignute i na njima su ploče sa stihovima.
    Škola u tom mestu nosi naziv Spomen škola 14. oktobar. Nekad se oko 4 grobnice i spomenika sve sređivalo, tokom cele godine, sada se sređuje samo pred dan škole 14. oktobar. Zapušteno, zaraslo………..

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s