KRVAVA BAJKA…

tamoiovde-logo

ZAŠTO SU TVOJI MECI IŠLI KA MOJOJ DECI ? O NJIMA SANJAM I MAŠTAM- DECU NE MOGU DA PRAŠTAM!  Bora Đorđević

Nemačke okupacione snage su od 19. do 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu streljale više hiljada nedužnih građana. Streljani su seljaci, radnici, žene, deca…

Među njima su bili i đaci i profesori kragujevačke Gimnazije.

Najmlađa žrtva imala je tek 11 godina.

Doznavši detalje o ovom monstruoznom masakru  nad civilnim stanovništvom  u Kragujevcu, srpska poetesa Desanka Maksimović napisala  je  Bajku. Krvavu.

U znak sećanja na nevine žrtve: Bora*S


KRVAVA BAJKA

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučenickom smrću

četa đaka

u jednom danu.

Iste su godine

svi bili rođeni,

isti su im tekli školski dani,

na iste svečanosti

zajedno su vođeni,

od istih bolesti svi pelcovani,

i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

A pedeset i pet minuta

pre smrtnog trena

sedela je u đačkoj klupi

četa malena

i iste zadatke teške

rešavala: koliko može

putnik ako ide peške…

i tako redom.

Misli su im bile pune

istih brojki

i po sveskama u školskoj torbi

besmislenih ležalo bezbroj

petica i dvojki.

Pregršt istih snova

i istih tajni

rodoljubivih i ljubavnih

stiskalo se u dnu džepova.

I činilo se svakom

da će dugo,

da će vrlo dugo

trčati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu

ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučenickom smrću

četa đaka

u istom danu.

Dečaka redova celi

uzeli su se za ruke

i sa školskog zadnjeg časa

na streljanje pošli mirno

kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

istog časa se uzneli

do večnog boravišta.

D. Maksimović

___________________________________________________________________

Advertisements

11 thoughts on “KRVAVA BAJKA…

  1. Danas 25.06.2013 je preminuo jedan od poslednjih prezivelih djaka krag. gimnazije arh. Aleksandar Djordjevic na streljanju 1941. god.
    Neka mu je vecna slava i hvala

  2. Odmah sam se setila ovog teksta ipak ga je pisao neko ko je svedok tog vremena, a malo njih ga je procitalo.
    ………………………..
    Prozboriću o onome što se nigde ne pominje.
    Draginac, mesto nadomak Loznice. Streljano je 2950 ljudi ( muškarci, žene, deca) što je po broju stanovnika u tom i okolinim selima ogroman broj. (Da se razumemo i jedna nedužna žrtva je veliki broj.)
    Streljani su između 13 i 19 oktobra. Posle rata podignuta je spomen kosturnica i premešteni su posmrtni ostaci, na bradašce iznad reke i spomenik koji simbolizuje drvo posečenih stabala. I četiri humke, na mestu gde su streljani su izdignute i na njima su ploče sa stihovima.
    Škola u tom mestu nosi naziv Spomen škola 14. oktobar. Nekad se oko 4 grobnice i spomenika sve sređivalo, tokom cele godine, sada se sređuje samo pred dan škole 14. oktobar. Zapušteno, zaraslo………..

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s