JABUKE
Ja pre bio u bolnici kod bake. Sa tatom. A baka kaže tati:
-Sine, što mi ne doneseš jedno kilo jabuka,
pored glave da ih stavim, pa da mirišu.
A mene stid što držim ruke u džepovima, jer nemam ništa da joj dam.
Tata sav pocrveneo a baka još kaže:
-Znaš i sam da ne mogu da ih jedem,
nemam zube, nego samo da ih gledam i da mi mirišu.
Da se setim onog našeg voćnjaka.
Poče tata da viče kako mu ona to prebacuje a baka se zaplaka i kaže mu:
-Ne sine ne prebacujem ti. Ja sam ga prodala da vi bolje živite i ne kajem se.
Ali, eto, kaže uvrtelo mi se nešto u glavi da ću da ozdravim ako mi jabuke
mirišu pod jastuk.
Ne mora da su iz našeg voćnjaka,
jabuke su jabuke.
-Doneću ti deset kila, reče tata ljutito.
I više nije išao u bolnicu.
Dečak, 15 godina.
Osuđivan zbog provalnih krađa. Smešten u dom.
„Danas sam ga srela.Obradovao se čini mi se. Iz jednog džepa izvukao je neki
zamotuljak, odvojio je tri lista hartije dok nije došao do hiljadarke.
To je bio dug od pre pola godine.“
(Iz dnevnika vaspitača)
Povratni ping: JABUKE KOJE NE MIRIŠU… | TAMOiOVDE