Reka Mlava, izvire veličanstveno.
U severnoj podgorini planine Beljanice, u Žagubici, Tamo gde počinje homoljska kotlina, na nadmorskoj visini od 314 metara, u prirodnom amfiteatru-nalazi se prvorazredni hidrološki dragulj- vrelo Mlave.
Vrelo je prečnika 30 metara, skoro pravilnog kružnog oblika, iz čijeg sifonskog kanala izbija u sekundi i do 15 metara kubnih vode, tamnozelene, koju ovako nestvarno “boji” dubina vrela, još uvek nepoznata, pošto su ronioci dospeli tek do od 72. metra a da nisu stigli do dna sifonskog kanala.
Eto nam Ovde pored izuzetne lepote samog vrela, njegovog okoliša i jedne misterije, koja predstavlja izazov za ronilačke ekipe i stručnjake.
Ilustracije radi, navodim deo izveštaja ronilačke ekipe, koja je od 4. do 8. februara 2008.godine izvršila merenja dubine vrela:
“Prvi podzemni prolaz (pećina) nalazi se na dnu jezera. Dubina jezera je 32 m. Na površini je vidljivost slaba ali je bolja što se više približavamo dnu. Na dnu se nalazi kanjon i kameni tesnac. Poniranje je bilo opasno i teško zbog jake struje čiji intenzitet raste ukoliko su kiše obilne.
Takođe, nedovoljno izrađene mape, čine istraživanje pečine opasnim, jer je lako izgubiti se u nekom od sporednih prolaza. Nekoliko naših pokušaja da uđemo u pećinu propalo je zato što je struja bila suviše jaka. Poslednje spuštanje je bilo do dubine od 70 m. Na ovoj dubini postoji ogroman hodnik prekriven peskom. Rekorder u ronjenju do dubine od 72 m. je srpski ronilac Uroš Aksamović. Pećina još nije u potpunosti istražena.”
Voda izvire u ključevima na stranama i dnu basena. Izvor najbliži površini vode nalazi se na 4 metra dubine, na istočnoj strani. Providnost vode je 4 m. temperatura se kreće od minimalnih 3,4 do maksimalnih 11,5 stepeni C.
Izvor je zaštićen kao spomenik prirode nacionalnog značaja. Zaštitom je obuhvaćen neposredni ambijent kod vrela, na površini od 6 hektara.
Kad već pomenuh okoliš, lepota ovog, nimalo ne zaostaje za lepotom samog vrela. Prirodni amfiteatar oko vrela krasi gusta četinarsaka šuma, koja dodatno oplemenjije ovaj prostor.
Mlava iz vrela otiče u pravcu severozapada i nakon nekoliko stotina metara toka, napaja jedan od većih pastrmskih ribnjaka u Srbiji ( kapaciteta 120 tona pastrmke godišnje proizvodnje).
Na samom obodu vrela, na levoj obali tek “rođene” reke Mlave, podignut je izvanredan motel, što doprinosi (ne samo mojoj) tvrdnji, da je ovo jedan lepo zaokružen turistički kutak.
Ako svemu dodamo dobru saobraćajnu dostupnost, uređene pešačke staze, blizinu mnogih prirodnih (Krupajsko vrelo, Gornjačka klisura, Beljanica, Crni vrh, Borsko jezero ) i istorijsko-kulturnih lokaliteta (Trška crkva, manastir Gornjak), eto puno razloga da prevalite 162 kilometara od Beograda (preko Požarevca) ili 180 od Niša (preko Bora) i osvežite vrelinu letnjih dana, baš Ovde. 
Tekst i foto: Bora Stanković
TAMOiOVDE 
I visited several web pages except the audio feature for audio songs present at this web
page is truly excellent.
Povratni ping: VRELA HOMOLJA… |
Kakva lepota!
Još jedno čudo prirode koje nisam videla, a verovatno i neću, pa sam zahvalna za ovaj članak.
Petre,
naravno da kao turista možete doći bez ikakvih prethodnih najava ukoliko bi to bio obilazak ovog i drugih lokaliteta koji su prosto kao „nanizani“ kraj puta Požarevac-Bor (termomineralni izvor Ždrelo, kanjon Mlave,manastir Gornjak,Trška crkva,Vrelo Mlave, planina Crni vrh, Borsko jezero,Brestovačka banja,Lazareva pećina i kanjon…).
Kada je u pitanju ispitivanje Vrela, kako iz teksta možete videti,Vrelo je zaštićeno kao spomenik prirode od nacionalnog značaja, te se za takve radnje i poduhvate najpre morate obratiti Zavodu za zaštitu prirode Srbije.
Hvala na svraćanju Ovde.
Jer je moguce da dodjem kao turista i da posaljem moju sondu unutar vrela ili je to zabranjeno jer svi znamo sta se tamo nalazi,ja sam specijalista za te stvari
Hvala što si reagovala.Makar kako a prija-ovako.
Moram da kažem, iako je moguće nebitno, da su za nastanak ovog bloga „glavni krivci“ prirodne, kulturno-istorijske i turističke atraktivnosti naše (valjda)zemlje.Poznate, malo poznate i nepoznate.Preko 20 godina obilazim, tragam za tom lepotom i divim joj se.TAMOiOVDE je dakle pokušaj moj, da, koliko je moguće doprinesem, da lepo lice Srbije izađe na svetlo.Prosto je neverovatno koliko imamo a ne znamo. Ili nećemo da znamo a kako stvari stoje i imamo.U tom kontekstu može biti i članak koji preporučuješ a koji sam pročitao, baš kod tebe odmah po objavi.
I Vodu će nam uzeti.Da.
Vrlo zanimljiv članak. Nisam znala do sada kao je lepo vrelo Mlave kao i priroda oko njega. Posebno me fascinirala dubina vrela, koju ronioci nisu uspeli do kraja da istraže.
Slobodna sam da Ti preporučim da pročitaš tekst na linku http://agroekonomija.wordpress.com/2011/07/21/prodaja-izvorista-pijace-vode-u-srbiji/ i posebno na linku http://www.petitiononline.com/serwater/. Ako možeš, pošalji ga svojim prijateljima i poznanicima.
Pozdrav!