DA TI SEBI NE NAUDIŠ…

TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________

KNIGA O MILUTINU – Danko Popović

Ovo je najtiražniji roman posleratne srpske književnosti, koji je dostigao svoje tridesetšesto izdanje.
Lik šumadijskog seljaka Milutina, koji govori o svom životu i o društvenoj situaciji u kojoj je u 20. veku živeo srpski narod, postao je jedan od najzanimljivijih i umetnički najuspelijih likova srpske književnosti.

Roman možete pročitati na strani KNJIGA O MILUTINU.

„Knjiga o Milutinu“ ne predstavlja samo ispovesti i životni put Milutina Ostojića. Ona predstavlja roman sa jasno izraženom antiratnom porukum. U romanu je predstavljena istorija Srba od sarajevskog atentata na princa Ferdinanda, pa sve do nekoliko godina posle Drugog svetskog rata.

Životna tragedija čiča-Milutina, kolji učestvujuci u nekoliko ratova dobija ordenje i život završava ćebovanjem u zatvoru, nije toliko u prvom planu, kolika je tragedija naroda kao celine. U svojim razmišljanjima, Milutin, običan seljak iz sela Kostunića, Šumadije, otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata. Njegova razmisljanja nas upućuju na to da su u ratu i pobednici i pobedjeni — gubitnici.

Svaka generacija Milutinove porodice učestvovala je u ratu, i u svakom od tih ratova neko mu je poginuo, a Drugom svetskom ratu poginuo je njegov sin jedinac, kojeg su Milutin i njegova žena Zivana jako teško dobili, i zbog toga, Milutin sa pravom negoduje: „Teško ti, bre, da te u rat uvlače, kad kome prasne ćef. Uvuku te u nesto što ne razumes“ i ukazuje na besmisao rata s obzirom da je u ratu izgubio dva brata: „Dodju preko leta na ferije pa se raspričaju o oslobadjanju svih krajeva, čujes, naša braća, a moja braća izginula zbog neke naše braće“.

Milutin postavlja osnovnu dilemu rata: „Kako bre, ne smemo da izgubimo rat, a smemo da izgubimo narod!“
„E da budale ne satreše noliku našu decu, i naše ljude i Srbi bi mogli biti priličan narod.“

Jedni ratuju da bi rat dobili, ne osvrćući se na žrtve rata: „Niko se ne ispoveda i ne priznaje grehe dok je na vlasti.“ Ratna psihologija neminovno utiče i na moral ljudi. Jedan broj ljudi nalazi u ratu mogućnost da postanu vodje ili da se obogate. Tako je i „pop Kosta postao vojvoda. I pozdravljaju ga vojnički, a on nije ni vojsku služio, otac ga od vojske bio otkupio“. Rat dovodi do čitavih porodičnih tragedija:

„Srbin Srbina na predaju zove, oće brata za zarobljenika.““Srbin hoce da pobedi Srbina.“
„Taka je sada računica, ne misli se na svoj obraz, nego na pobedu.“
„Ovi sto su zavadjeni ne znaju za očeve ni za majke ni za sestre, oni se za vlast otimaju.“

Medjutim, kada prodje ratno ludilo, i kada se stišaju strasti, borci gotovo i da ne smeju reći da su bili u ratu, a njihove zasluge se brzo zaboravljaju. „Vako će da bude i posle rata, ako se kogod od nas u Srbiju vrati, sve će da se vrati, i zaboravi, kao da nista nije bilo.“
Pošto iz rata: „Nikad ne dolaze oni ljudi koji su otisli“, oni se posle svega što su proživeli, teze prilagodjavaju na novonastalu situaciju, te tako i kapetan Živkovic kaže Milutinu: „Nema nas. Izgubili smo se ovom pisljivom miru.“

Izvor: Znanje.org

Slobodan Danko Popović (1928-2009.)-pripovedač, romansijer i esejista, rođen je u Aranđelovcu. Gimnaziju je završio u Aranđelovcu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je proveo najveći deo života i gde je i počeo književni rad.
Autor je više radio drama i filmskih scenarija. Među najpoznatijim njegovim delima je roman „Knjiga o Milutinu“. Dobitnik je nagrada „Stražilovo“, „Isidora Sekulić“ i manifestacije „Mermer i zvuci“.

Objavljene knjige:

SVEČANOSTI, pripovetke, Nolit 1962;
ČARAPIĆI, roman, Nolit, 1969;
KUKUREK I KOST, pripovetke, Slovo ljubve, 1976;
OFICIRI, roman, Minerva 1979;
KUĆA LUKIĆ, roman, Stražilovo 1980;
KARAĐORĐEVA SMRT, TV drama, TVB, 1984;
GOSPODARI, roman, Svetlost 1985;
KNJIGA O MILUTINU, roman, Književne novine, 1985.
ČETIRI VETRA, pisma prijatelju u Torontu, Prometej, 2004.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s