TAMOiOVDE_______________________________________________________________________________________
Obaveze. Obaveze. Obaveze. Postizanje nametnutih nam i samozadatih ciljeva u poslovnom i privatnom životu. Trka sa minutima, satima, danima (uh, samo da se završi ili prođe ovaj ili onaj dan…). Praćenje trendova. Svet oko nas. Pogled preko ramena, iliti osvrtanje. Takmičenje. Borba za sve i svašta.
Sve to činimo. Da što pre (do)stignemo.
To i takvo činjenje uvede nas u stres. On, taj, postao je naš stalni pratioc-poput senke. A onda plaćamo cenu. Kolika je i kakva, najčešće nismo svesni. A ako to i shvatimo, najćešče kasno bude.
Doduše ima onih koji tvrde, da, ako nisi u stresu – nešto bogme tu nije u redu.
Stres je jednostavno IN. On je obavezna komponenta savremenog života i savršenog imidža! Nego, šta vi mislite!
Ukoliko ste zadovoljni, staloženi, opušteni, iskreni, ispoljavate lepe emocije, sa vama nešto nije u redu. Definitivno.
Vi ste neuspešni. Vi ste relikt vremena prošlog. Demode. Vi ste OUT!
Zaostali ste. Predali se i izgubili bitku. Koju?
Osluškivanjem sebe sama, opažanjem, slušanjem osoba iz bliže i dalje okoline, čitanjem “ispovesti” na blogovima koje posećujem, dođoh do zaključka (ooo, mudrog li mene!).
Totalno je narušen princip jednostavnosti života!
Setih jedne interesantne priče koju sam negde pročitao i zabeležio. Nisam siguran hoće li biti od neke koristi Tamo, ali u svakom slučaju, kako bi rekao Lane Gutović- “ne može da škodi”.
A da.
Evo, ostavljam priču. Ovde.
“ Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku.
Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem. – Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe – rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom šoljica.
Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih… Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane…
– Poslužite se.
Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:
– Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa.
A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bila potrebna dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice.
Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu… – poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo.
Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje i u kafi.
Pijete kafu, a ne šoljicu.
Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega.
Žive jednostavno.“
Autor: Bora Stanković
TAMOiOVDE 
Pa valjda sve počinja i sve se završava na istom mestu.
Ceniš li sebe ili ne. Što se manje ceniš, treba ti veća šoljica 🙂
Naravno, svi bi hteli soljicu od porcelana i da se rese sekundarne sirovine: papirne case. A ja pravim lepu kolekciju za prave dane s pravim ljubiteljima – kafe i reke 🙂 .
Da li ima prijavljenih na tvoj oglas?
Svi love zeca, a zec je u sumi, al´ se ne zna u kojoj 🙂 . Svi cemo tvrditi da smo jednostavni i da tezimo jednostavnim stvarima. Papir i olovka, ispisani spiskovi i – intergalakticke razlike kao posledica razlicitog ugla gledanja. Medjutim, cinjenica je: sve su to „cari“ zivota u potrosackom drustvu, u kom isto vreme sve krace traje a emocije su … za nekog drugog, ko je „besposlen“ . Resenje je naci svoje jato. Jer, biti ruzicasti slon nije bas idealan osecaj. Put do resenja nije ucrtan ni na jednoj mapi. Putokaze moze davati dusa, ako ih prepozna izmedju vrtloga boli, koje donosi otimanje stereotipu, dok se ide ka saznanju. Razlicitosti se podmece noge, jer je neprijatna za samoogledanje. Zato ne treba upadati u zamku ogledanja oko sebe, poredjenja i smaoporedjenja, jer to automatski gura u utakmicu.
Vecina ljudi misli da je stres u danasnje vreme neophodan. Nije. Ili bar ne u toj meri u kojoj je prisutan. Ugao gledanja sve relativizira. Ja dala oglas: „menjam soljicu od kineskog porcelana za papirnu casu, u travi kraj reke“. Cude mi se neki ljudi, kako mi ne smeta gamad sto mili po zemlji i milion drugih „vaznih stvari“ . Eto …