TAMOiOVDE_____________________________________________________________________
PRECI I VRLI POTOMCI
Zašto jedno kulturno- istrorijsko dobro ove nam zemlje, podignuto još 1865. godine, spomenik kulture, građevina izuzetnog značaja i sjajne arhitekture, nekada skupštinski dom Knjaževine Srbije, letnjikovac dinastije Obrenović, kasnije reprezentativni hotel i ponos Bukovičke banje u vremenima kada je ova imala više gostiju nego stanovnika-danas propada?
Polomljeni prozori, krov koji prokišnjava i sklon je padu, spoljašnost, unutrašnjost i prostor okolo objekta – ruinirani…
Do bola.
To je ono što se može, onako u prolazu, zapaziti- spolja.
A unutra?
Iako se u ovaj objekat može ući na razvaljena vrata ili kroz isti takav prozor, to nisam učinio. Od prolaznika ili malobrojnih šetača, po inače prelepom banjskom parku-jedinstvenoj umetničkoj galeriji na otvorenom, ne doznajem ništa. Sleganje ramenima, tek.
Za nadležne-nisam nadležan.
Zato sam nakon povratka, malo istraživao. Odoh na www.arandjelovaconline.com
Kad TAMO, kao naručen, tekst autora Milene Milikić, koji delimično, prenosim i OVDE.
”Telefonska centrala na recepciji je i dalje tu, ali su kablovi pokidani. Nekoliko računa i dalje stoji na recepciji, kao i sveska koja je svojevremeno bila kao knjiga utisaka. Međutim, zbog vlage i dugog stajanja, reči zapisane u knjizi sada nije moguće pročitati.
Hol hotela pun je otpalog maltera i razbijenog stakla. Iznad vrata piše restoran, a ispred na podu je velika tabla sa nekadašnjom dnevnom ponudom jela. Stolica i stolova u restoranu nema, a nema ni radijatora – oni su prema rečima našeg vodiča ukradeni.
Stepenice koje vode na sprat na kome se nekada nalazila balska sala i hotelske sobe nisu obezbeđene i preporučuju nam da, dok se penjemo, idemo bliže zidu.
Balska sala, koja je nekada primala kneževe i u kojoj je prema rečima našeg vodiča Živojin Mišić upoznao svoju suprugu puna je razbijenog stakla, a na podu je i nekoliko dušeka. Vidi se da je ona sada često odredište „nezvanih gostiju“, jer je tu „groblje“ plastičnih pivskih flaša, zgužvanih paklica cigareta i brda opušaka.”
***
Pa eto, preci su sagradili i ostavili potomstvu na dobrobit.
A vrli potomci, uništavaju i dopuštaju da propadne.
ŠTETA.
I SRAMOTA!
Bora* Stanković
TAMOiOVDE 
Zemlja je osiromasena na svim nivoima, ugrozene su vec dugo neke osnovne egzistencijalne kategorije. Nema tu prostora da se brine o starim zdanjima. Da, kad bi profit tu nasao interes i put, dosao bi obnovljen sjaj.
Nema na čemu, volela bih da imam mnogo više vremena da pročitam i druge teme, ali… Znaš kako je.
Neka te ne brine što ljudi ne reaguju, jednostavno – svi beže od loših stvari, neće da se opterećuju, dosta im je problema u ovom teškom svakodnevnom životu i traže neki ventil, razbibrigu… Apatija uzima danak.
Važno je da si ti odradio svoje, a čita se sigurno. Pozdrav
Najpre izvinjenje što kasnim sa reakcijom,iako nemam nešto novo da dodam na tvoj komentar.Ali,od iznetog u mom tekstu,još bolnije je saznanje da si jedina reagovala na isti. Hvala ti.
Naravno,ne dajem sebi za pravo da tvrdim kako je on,tekst dovoljno kvalitetan i da zaslužuje naročitu pažnju, niti da je ovaj blog posećen u meri da izmami organizaciju blogerskog „okruglog stola“.
Ravnodušnost je opšta. I fatalna.
Baš šteta i sramota. A toliko toga je uništeno. Potomci nisu nasledili poštovanje.