VRANJANCIMA PADEŽI NE TREBAJU…

TAMOiOVDE______________________________________________________

U Vranju uglavnom saglasni da „razni nepotrebni padeži i drugi marifetluci – nesu od koris’“

„Imamo mrzlu ribu“, „Stan na prodaji“, „Hleba po staru cenu“… poruke su koje u Vranju mogu da budu čudne samo onima koji nisu odavde. Vranjancima je, pak, sve potaman, jer ionako „razni padeži i drugi marifetluci nesu od nikakav koris’“.

Čak ni kad je jedna prodavačica na svom kiosku svojevremeno napisala: „Nemam himen“, podrazumeva se bez navodnika, zareza, velikih i malih slova, svima je sve bilo jasno. I dok su se retki došljaci zgražavali nad devojčinim moralom, a neki, bogami, i divili otvorenoj ponudi dotične, „domaćima“ je sve bilo jasno. Znali su da misli na sličice popularnog crtanog junaka Hi-mena o koje su se klinci u to vreme otimali, a njoj je prosto dosadilo da svakome odgovara na pitanje: „Imate li Hi men?“

Vranjanci uopšte nemaju dilemu da su svi ti padeži, konjjugacije i deklinacije višak i da se sasvim lepo može snaći i sa jednim padežom. U čuvenom „priručniku za strance“ – „Vranjski bez muku u 25 lekcije“ – nalazi se i lekcija o padežima. U njoj Vranjanci apeluju na državu da „pristupi novoj izmeni pravopisa u duhu vranjskog jezika gde sve imenice imaju jedan padež, retko dva, a sasvim izuzetno tri“.

Nominativ – Toj si je Vranje, genitiv – Toj je razglednica od Vranje, dativ – Idem prema Vranje, akuzativ – Vidim Vranje, vokativ – Oj, Vranje, instrumental – S Vranje što još može da se poredi, i lokativ – Što još ima u Vranje.

U lekciji još piše da se isto menjaju i London i Pariz i Beograd, i da „tu nema razlika zbog goleminu i silinu“.

A da padeži stvarno mogu da unesu pometnju Vranjanci nude i praktičan primer. Jedan ovdašnji im je prepričavao nezgodu svog druga iz vojske, nekog Šumadinca. Piše žena Šumadincu, obaveštava ga da se porodila, da je dobro, i na kraju mu kaže: „Pozdravljam te s Branislavom“.

Jadničak je bio u dilemi da li je dobio ćerku ili sina, pa je morao da sačeka sledeće pismo da je razreši. A Vranjanac mu kaže: „Eto, vidiš kako je glupo s tija vaši padeži. Da je meni moja žena pisala rekla bi „pozdravljam te s Branislava ili pozdravljam te s Branislavu i odma’ bi ja bio načisto da l’ je muško il’ žensko“.

Jedna od zanimljivijih lekcija je i množina imenica koja se u priručniku zove „Mlozina“. U Vranju neki posao mogu da urade dva čoveka, ali i pet čoveka. Ako je baš nešto teško i svih 15 čoveka, a niko neće da zameri ako ga završe i 15 čoveci. Na zlobne komentare da u Vranju nema ljudi, Vranjanci kažu da to nije važno. Bitno je da se radi i posao završi.

E baš rečenicu iz naslova ćete da čujete kad vam Vranjanac saopšti da vam je završio neki posao. Doduše, glagol onoditi možete čuti i kao zamenu za hodati, smejati se, ići, raditi, uraditi, zaraditi, prevariti, čak i – voditi ljubav. Po vranjskoj gramatici spada u kategoriju takozvanih univerzalnih glagola. Kad šta znači zavisi od konteksta, a koji „stranci“ definitivno ne mogu da prepoznaju. Ali zato se Vranjanci savršeno snalaze i ne haju što ih pola Srbije ne razume.

PRIRUČNIK VEOMA TRAŽEN

Autor priručnika „Vranjski bez muku u 25 lekcije“ je Radmilo Milovanović Čaplja, vranjski advokat. Njegovi saveti za učenje vranjskog objavljeni su posthumno u izdanju „Vranjskih knjiga“. Na sajmu knjiga u Beogradu ovo je jedna od njihovih najprodavanijih knjiga i do sada je imala nekoliko izdanja.

JA VIKAM DA SE VIKA

„Svi mi vikav da ja vikam vika, a ja vikam da se vika vika – kaže“. Ne postoji Srbin severno od Niša koji bi to mogao da prevede, ali će zato malo ko južno ostati zbunjen pred ovom rečenicom. Njen „prevod“ na srpski glasi: „Svi mi kažu da ja kažem vika, a ja kažem da se vika kaže – kaže“.

Vikati takođe spada u grupu univerzalnih glagola i znači i govoriti, reći, kazati, ali i vikati. Šta kad znači zavisi, naravno, od konteksta.

Izvor: V. Novosti

---