Bila jednom jedna pesma, začudo ne iz pera Edgara A.Gesta,
U kojoj je stajalo da deca treba da se slažu kao ptičice u gnezdu,
gde za svaku od njih ima dovoljno mesta.
Koješta, samo to mogu da kažem-koješta!
To poređenje je daleko od istine, ma kako stilska figura bila vešta.
Zar zbilja verujete da se ptičice u gnezdu slažu?
Meni to pre liči na šarenu lažu.
Mogu vam reći pravu istinu-nek vam se nađe:
Život u gnezdu je samo jedno beskrajno natezanje
uz neprekidne svađe.
Samo pogledajte tu mladu mamicu crvendaćicu na onoj bukvi,
Ili je to možda hrast.
Ima dva mališana i misli da je rešila problem
donoseći kući ne jednog crva nego dva,
koja će mali crvendaći pojesti u slast.
Veoma je zadovoljna što je tako duboko prodrla u psihu poletaraca,
ali će se od sekiracije živa pojesti čim shvati, u zlo doba,
Da će jedan mali crvendać ostati bez ijednog crva
dok će drugi mali crvendać ščepati oba.
A ako jedan mali crvendać ustane na levu nogu,
pa je sav na tri ćoška,
Drugi mali crvendać će obavezno izabrati baš
taj trenutak da se snjim zbog nečega koška;
Ako jedan mali crvendać započne neku igru,drugi će da je spreči;
Ako jedan mali crvendać napravi mali dvorac
drugi mali crvendać će smesta da mu ga sruši
a ako jedan mali crvendać naduva mali mehurić
drugi mali crvendać će smesta da mu ga bocne,
samo da bi video kako prvi mali crvendać dreči.
Kladim se,
ako biste ma koje gnezdo pogledali iz blizine, samo malčice
Uverili biste se da se naši mali prijateljčići nikako ne slažu,
baš kao ni ljudski nevaljalčići i nevaljalčice.
A kladim se
i da im njihovi zaluđeni krilati roditelji citiraju krilate stihove
najpopularnijeg pesnika u toj rasi –
O tome kako treba da se slažu u svome gnezdu
kao naša dečica na terasi.
Bogme, ako uzmemo mališane i ako hoćemo da
otkrijemo njihovo pravo lice,
Moramo priznati da se ptičice slažu kao dečica
i da se mala deca slažu kao male ptice.
Jer ako je reč o mališanima, bez obzira da li stanuju
u kući ili na drvetu u bašti,
Možda se oni vole, ali se u svakom slučaju
nigde ne slažu osim u pesničkoj mašti.
Pesnik se, eto, drži svojih nazora,
Jer mu očigledno još nije sinulo da se uopšte
niko ni sa kim i onako ne slaže, samo stariji to kriju
a deca to pokazuju bez zazora.
O.Neš
____________________________________________________________________________________________
TAMOiOVDE 
Voleti bezuslovno nije uopste lako, a niko nas tome ne uci 🙂 . Mladunci usvajaju obrasce koej imaju oko sebe, a ja jos ne sretoh ni jedan koji bi prezentovao pravu bezuslovnu ljubav. Radom na sebi joj se mozemo pribliziti, a da li postoji neko ko je tajnu bezuslovnog voljenja apsolutno savladao ne usudjujem se ni da nagadjam 🙂
Naravno,ovo je samo jedno subjektivno dokazivanje istine.
A ljubav je teoretski bezuslovna-u praksi je prilično uslovljena.
Hmmmm, sve je relativno, pa i ova istina 🙂 . Ljudski mladunci iz istog gnezda sasvim sigurno se slazu u jednom momentu: kad u igru udje neko treci, uljez :-). To ih obavezno, makar na tren ujedini 🙂
Inace, slaganje nije neophodan uslov za postojanje ljubavi, zar ne? 🙂