SEČA KNEŽEVA…

TAMOiOVDE______________________________________________________________

Burna dešavanja i neki od prelomnih ili presudnih događaja, koji su sudbinski uticali na dalji tok  srpske istorije odvijali su se u januaru i februaru 1804. godine.

U Valjevu, na desnoj obali Kolubare , pedesetak metara od mosta, na samom početku ulice Kneza Miloša nalazi se ovaj spomenik.

OVDE SU 1804. SRPSKI KNEŽEVI POSEČENI

Na ovom mestu 4. februara 1804. godine posečeni su srpski kneževi.

U aprilu 1789. godine Sultan Selim III došao je na vlast  i počeo odmah da sprovodi obimne reforme u celom Carstvu.

Bile su to pre svega poreske  i zemljišne reforme, a optočela je i reorganizacija vojske. Neke od „blagodeti“ reformskog kursa osetile su se i u Beogradskom pašaluku, te su prilike  pod turskom vlašću krajem 18. veka bile relativno povoljne u odnosu na ono što će kasnije uslediti. Naime, sultan Selim III dao je Srbima 1793. i 1794. godine, povlastice na osnovu kojih su sami ubirali poreze i druge dažbine, sudili i presuđivali po svojoj volji.

No, po pravilu ovakve reforme uvek imaju protivnike. U ovom slučaju to su bili janjičari. Njihove vođe Aganlija, Jusuf Mula, Fočić Mehmed-aga i Alija Kučuk, vrativši se u Smederevski sandžak ubijaju Hadži Mustafa pašu, preuzimaju vlast, dele pašaluk na četiri dela, zavode diktaturu i odmah ukidaju Srbima povlastice koje im je učinio Selim III.

Ovakav teror  imao za cilj da zastraši narod, izazove razdor među narondne prvake, a zapravo je rezultirao ujedinjenjem svih društvenih slojeva-  kako srpskih tako i turskih. Srbi i Turci koji su bili protiv dahija našli su se na istoj strani, organizujući pobunu 1802. godine. Neuspešno – bilo je prerano.

Početak  1803. najavljuje burne događaje koji će uslediti. Najpre se sastaju 12 knezova iz valjevske nahije dogovora radi. Na tom sastanku odlučuju da se podigne ustanak za 8 meseci. Takvu odluku donose i šumadijske starešine.

Krajem te godine, činjenice o nastaloj situaciji u Beogradskom pašaluku i namere  srpskih starešina, knez Aleksa Nenadović iznosi u pismu koje upućuje  majoru Mitezeru, austrijskom komandantu u Zemunu.  Slučajno ili ne, do ovog pisma dolaze dahije. Da bi sprečili sada već realno moguć oslobodilački pokret Srba, dahije su odmah preduzeli drastične mere. Pokolj počinje. Zanavek upamćena „Seča kneževa“. Za samo 3 sedmice posekli su preko 150 najviđenijih ljudi u Srbiji, poput   Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića, Hadži-Đere… 

Utamničeni i okovani u podrumu Muselimovog konaka-Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin

Simboli seče kneževa, zbog uloge koju su imali u predustaničkim događa­jima, stečenog ugleda i načina kako su posečeni, postali su  Aleksa Nenadović iz Brankovine i Ilija Birčanin iz Suvodanja.

Ova dvojica narodnih prvaka najpre su na prevaran način utamničeni u podrumu Muselimovog konaka, okovani a onda u zoru 4. februara odvedeni na gubilište kraj Kolubare i posečeni. Njihove odrubljene glave su javno istaknute na čardaku Konaka.

 

Muselimov konak u Valjevu

Muselimov konak je najstarija sačuvana zgrada u Valjevu. Podignut je u    18.    veku. U to vreme bio je deo većeg kompleksa administrativnih zgrada u centru varoši.

Danas se u Konaku  nalaze 2 stalne muzejske postavke: u podrumu konaka, u ambijentu stare turske apsane posetioci mogu da obiđu postavku  ”Seča knezova”, a u prizemlju ”Valjevska nahija i Valjevci u   Prvom i Drugom srpskom ustanku“.

 

Između svetla i tame. Vrata podruma Muselimovog konaka

U tradiciji naroda zapadne Srbije Muselimov konak ostao je zapamćen kao mesto gde je, „posle  poslednje noći knezova, počelo da sviće jutro slobode”.

Pokušaj dahija da ovim brutalnim pogubljenjima uguše otpor i spreče oslobodilački pokret Srba, ne samo da nije uspeo, nego je bio to još veći  podsticaj za preostale srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka. Na Saboru u Orašcu 14. f ebruara 1804. donesena je odluka da se podigne buna na dahije. Ovo je početak rasplamsavanja Srpske revolucije za oslobođenje od viševekovnog ropstva.

Valjevo se i ovaj put našlo u centru događaja. Još jedna pažnje vredna činjenica:Valjevo je prva veća varoš koja je oslobođena na početku Prvog srpskog ustanka.

Ako je ovaj sažeti prikaz burnih istorijskih događaja pri kraju 18. i na početku 19.veka, pobudio vaše interesovanje, preporučujem da obavezno pročitate čuvene Memoare, prote Mateje Nenadovića, sina kneza Alekse, tvorca i predsednika prve  srpske vlade iz 1805. godine.

Aleksa Nenadović

„Turci svežu moga oca i Birčanina, a Milovana Grbovića puste. Kad počnu vezati moga oca, vidi on šta će biti i rekne:

„Jel tuna Jakov, da mu nešto kažem?“ – Onda rekne Milisav iz Dupljaja plačući: „Nije, kneže, ovde, no kaži meni, ja ću mu kazati“. – To mu – reče – kaži da ni on i niko od mojih odsada Turcima ne veruje“.

 

Ilija Birčanin

Povedu ih na pogublenije, i kao što su mu posle toga mnogi i Srbi i Turci kazivali, moj je otac sasvim pri sebi bio, aki bi na pir vođen bio, i slobodnim glasom vikne:

„ Fočiću, Fočiću, ne molim te za život nego te samo molim, nemoj me beščasnom smrću moriti, no sabljom kojom se junaci gube; a znaj, Fočiću, da će moja krv i pred Bogom i pred ljudima tebi dosaditi.

……

Potom poviče na dželata: „Seci!“, i odmah oba posekošem( najpre je Birčanin posečen), a narod s prozorja razbegne se, a Turci Valjevci poplaše se, i odmah počeli su jedan po jedan tajno od drugih svoje važnije stvari pripremati. Glave obadve metne Fočić više sebe na čardak. To je bilo januarija 23. pred veče 1804. godine. Njihova tela stajala su oko 80 fati niže ćuprije na poljicu do Kolubare.“

Filip Višnjić, slepi guslar na svoj način je ova dešavanja opevao u pesmi „Početak bune protiv dahija„.

A dahije? Dahije je u noći između 5. i 6. avgusta  na ostrvu Ada Kale pogubio Milenko Stojković.

Izreka  “Ko se mača lati od mača će poginuti” pokazala se istinitom i u ovom slučaju.

Priredio: Bora*S

---