TAMOiOVDE……………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………..
ZAKLJUČAONICA…
Ako niste ono-baš sigurni u ljubav njenu ili njegovu-zaključajte je. Mislim ljubav, ne biće.
Ima li ovde jedno mesto za mene
Lancem i katancem.
Zarad toga, put pod noge pa pravo u Vrnjačku banju, na Most Ljubavi.
Može sami a može i sa targetiranim bićem.
Na nekoj od tezgi kupite lanac i katančić, katanac ili katančinu, zavisno od stanja vaše “trenutno smanjene uračunljivosti”. I najmanje dva ključa, obavezno.
Potom lanac, katanac i ključeve u ruke, pa na most. Ako je gužva sačekajte, ne razmišljajte, no zamišljajte lik i d(T)elo voljenog vam bića, izgovorite u sebi za taj čin sopstvenu čarobnu mantru, provucite lanac i dooobro zaljučajte katanac na ogradu mosta.
Jedan ključ poklonite reci, jedan kod sebe, pa pravo u naručje voljenog bića.
Ne čineći ništa više, prepuštite se čarima i čarolijama “utamničenih” osećanja i ljubavnih, posledično uvećanja.
Mantra u čvrstoj vezi sa lancem i katancem čini vas voljenim i ispunjenim. Skoro kao u kultnim stihovima „Ne brini dragana(eee), ti si meni jedina(iii)“.
Nema sada tu više upada sa strane, “ćoraka”, sumnjivih “PiSMS-ova”, nikakvih ciklusa, alergija, facebukova, vajkanja tipa “ih lele što se ne ubih ispod one kruške, kad si (s)pala na tuđe grudi muške…”, glavobolja, grudobolja i drugih nevolja.
Ne mogu tu ništa ni Džoni ni Anželina.
Ni Rubi, ni onaj bre… Šaherezadin.
Jok- dok je ključ u sigurnom a katanac na m(e)ostu.
P.S.
A ne za vrata
Ako kojim slučajem, tako i toliko voljeni počnete da ne shvatate ili osećate slabljenje intenziteta ili smanjivanje veličine iskazane i pokazane vam ljubavi, povremeno umilno zacvrkućite onu iz negdašnjih spomenara.
Doduše prilagođenu zbog protoka vremena: „Na mostu sam te zaključao, ne možeš umaći, a ključ sam izgubio, ne mogu se snaći…“
Ili, opet- na Most.
Ukoliko ova jedno ili dvosmerno procesna radnja, neeedaj bože ne uspe, a baš vam je stalo, dojavite.
Ima još nade – Kamen ljubavi na Šarganskoj osmici ili još dalje – Karlov most u Pragu.
Sve za ljubav!
Tekst i foto: Bora Stanković
TAMOiOVDE 
Hajde kaži, šta je to ljubav? Da li je zaista „reč i ništa više“…
Kad sam bila mlada i odlazila u Vrnjacku Banju nisam videla ovaj most ili nije postajao u to vreme.To znaci ili da su moje godine mladosti prosle odavno ili je most delo danas mladih.Sve jedno,vredi pokusati ako je za poverovari.aipak mislim da ni devet kljuceva ni lanaca ne pomazu ako ljubavi nema.