MOJE VREME NA MOSTU LJUBAVI…

TAMOiOVDE_________________________________________________________________________________________

tamoiovde-logo

KLJUČAONICA…

Ako niste ono-baš sigurni u ljubav njenu ili njegovu-zaključajte je. Mislim ljubav, ne biće.

Ima li ovde jedno mesto za mene

Lancem i katancem.

Zarad toga, put pod noge pa pravo u Vrnjačku banju, na Most Ljubavi.

Može sami a može i sa targetiranim bićem.

Na nekoj od tezgi kupite lanac i katančić, katanac ili katančinu, zavisno od stanja vaše  “trenutno smanjene uračunljivosti”. I najmanje dva ključa, obavezno.

Potom lanac, katanac i ključeve u ruke, pa na most. Ako je gužva sačekajte, ne razmišljajte, no zamišljajte lik i d(T)elo voljenog vam bića, izgovorite u sebi za taj čin sopstvenu čarobnu mantru, provucite  lanac i dooobro zaljučajte katanac na ogradu mosta.

Jedan ključ poklonite reci, jedan kod sebe, pa pravo  u naručje voljenog bića.

Ne čineći  ništa više, prepuštite se čarima i čarolijama “utamničenih” osećanja i ljubavnih, posledično uvećanja.

Mantra u čvrstoj vezi sa lancem i katancem čini vas voljenim i ispunjenim. Skoro kao u kultnim stihovima „Ne brini dragana(eee), ti si meni jedina(iii)“.

Nema sada tu više upada sa strane, “ćoraka”, sumnjivih “PiSMS-ova”, nikakvih ciklusa, alergija, facebukova, vajkanja tipa “ih lele što se ne ubih ispod one kruške, kad si (s)pala na tuđe grudi muške…”, glavobolja, grudobolja i drugih nevolja.

Ne mogu tu ništa ni Džoni ni Anželina.

Ni Rubi, ni onaj bre… Šaherezadin.

Jok- dok je ključ u sigurnom a katanac na m(e)ostu.

P.S.

A ne za vrata

Ako kojim slučajem, tako i toliko voljeni počnete da ne shvatate ili osećate slabljenje intenziteta ili smanjivanje veličine iskazane i pokazane vam ljubavi, povremeno umilno zacvrkućite onu iz negdašnjih spomenara.

Doduše prilagođenu zbog protoka vremena: „Na mostu sam te zaključao, ne možeš umaći, a ključ sam izgubio, ne mogu se snaći…“

Ili, opet- na Most.

Ukoliko ova jedno ili dvosmerno procesna radnja, neeedaj bože ne uspe, a baš vam je stalo, dojavite.

Ima još nade –  Kamen ljubavi na Šarganskoj osmici ili još dalje – Karlov most u Pragu.

Sve  za ljubav!

Tekst i foto: Bora Stanković

Advertisements

2 thoughts on “MOJE VREME NA MOSTU LJUBAVI…

  1. Kad sam bila mlada i odlazila u Vrnjacku Banju nisam videla ovaj most ili nije postajao u to vreme.To znaci ili da su moje godine mladosti prosle odavno ili je most delo danas mladih.Sve jedno,vredi pokusati ako je za poverovari.aipak mislim da ni devet kljuceva ni lanaca ne pomazu ako ljubavi nema.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s