BELA DAMA, CRNI KRALJ…

TAMOiOVDE__________________________

BALADA O ŠAHU

TamoiOvde-imagesŠah. Nije li to dosadno u naše doba? Danas, kada kosmos uzmiče, kada stvarnost prevazilazi najneverovatnije, reklo bi se fantastične težnje Žila Verna, kada čovek prodire u najskrivenije tajne prirode, kada…

Šah! Nije li to dosadno? I stvarno, kakvu duhovnu radost mogu da pruže ljudima zamršena kretanja figura na 64 polja?

Gore navedene reči izrekao je Tigran Petrosjan, bivši šampion sveta u šahu.

Setio sam ih se pre neki dan, kada sam u novinama ugledao sledeću malu vest:

17087Norveški šahista Magnus Karlsen osvojio je titulu prvaka sveta pošto je danas pobedio dugogodišnjeg šampiona Indijca Višvanatana Ananda.”

Da li je moguće? Tu, pre neki dan, završen je svetski šampionat u šahu!?

Nisam primetio! Da li je neko o tome govorio? Spominjao? Da li je, možda, prikazivana šahovska hronika, iz večeri u veče, u kojoj poznati, omiljeni velemajstor tumači poteze šampiona i njegovog izazivača, tu veličanstvenu borbu?

Priznajem, zauzet svakodnevnim brigama, okupiran raznim banalnim nevoljama i opterećen besmislenim strahovima, zaboravio sam na – šah.

Jedan od „večitih” kandidata za titulu prvaka sveta, neumorni šahovski borac Viktor Korčnoj rekao je u Havani, na banketu povodom šahovske olimpijade: „Šah je nešto najinteresantnije od svega nerazumljivog na ovome svetu“.

Mladi šampion Karlsen ima tek 23 godine (isto toliko je imao i Mihail Talj, kada je 1960. godine osvojio titulu). 

Kažu da je „genijalan” – može li se reći nešto drugo? Velemajstor je postao sa 13 godina. Svetsko prevenstvo u ubrzanom šahu osvojio je 2009. godine. Prvo mesto na svetskog rejting-listi zauzeo je još 2010. godine – bio je, tada, najmlađi velemajstor kome je to pošlo za rukom (pre njega, bio je to Vladimir Kramnik). Njegove pojedine pobede na turnirima širom sveta bile su spektakularne. O Karlsenovoj nesumnjivoj izuzetnosti govori i okolnost je broj poena koje je zaradio na rejting-listi (2861) apsolutno najveći koji je ikada imao neki šahista!

Najavljujući meč za svetskog šampiona u „Politici” Marjan Kovačević je rekao i ovo:

17088Jer, takav sudar jarkih, a krajnje različitih asova drevne igre i takva medijska podela Zapada i Istoka, nisu viđeni od „meča stoleća” između Fišera i Spaskog, davne 1972. Sa jedne strane je neponovljiva karijera dugovečnog i svuda omiljenog šampiona iz kolevke šaha Višija Ananda, a sa druge neslućene mogućnosti genijalnog Norvežanina Magnusa Karlsena, apsolutnog rekordera po rejtingu i medijskoj popularnosti na Zapadu – odmah posle Roberta Fišera.

Duel vremešnog „tigra iz Madrasa” čiji će zubi krajem godine da proslave 44 godine, sa dvostruko mlađim „šahovskim Mocartom” kompjuterske ere, ima sve dimenzije arhetipske priče, propletene geopolitikom, filosofijom i slikom aktuelnog vremena.

Međutim, upravo članak u kojem se ovaj navod nalazi, obrazlaže kako je došlo do „medijskog posrnuća šaha”. Spominje se, čak, i „medijski ponor” i „mrva medijskog prostora” koja šahu pripada u našoj zemlji.

Gde? – u zemlji Bore Kostića, Gligorića i Ljubojevića, Ivkova i Matanovića, Milunke Lazarević i mnogih drugih.

U zemlji u kojoj je nastala publikacija „Šahovski informator”. Eto, tu se mogu ponovo vratiti rečima Tigrana Petrosjana, navedenim na početku.

Jesmo li zaboravili na šah? Ako jesmo, šta je tome razlog?

Nemački velemajstor Taraš rekao je i ovo: „Uvek sam sažaljevao čoveka koji ne zna igrati šah. Jer šah, kao ljubav, kao muzika, ima moć da čoveka učini srećnim.”

vladimir petrovic  /blog.b92.net/01.12.2013/                    Počasni gost autor:  Nowhereman

________________________________

ŠAH

250px-Honoré_Daumier_032

Honoré Daumier:Igrači šaha

 Šah je igra na ploči za dva igrača .

 Ploča je kvadratnog oblika, podeljena u 64 ( 8 × 8 ) polja, obojenih naizmenično svetlom i tamnom bojom (redovno se govori ” beli ” i ” crni “). Svaki igrač na početku igre ima 16 šahovskih figura, od toga 8 pešaka, po jedan par lovaca, skakača(konja) i topova, te kralja i kraljicu .

 Jedan igrač igra sa figurama bele, a drugi s figurama crne boje .

 Igra sa ovakvom pločom i figurama postoji barem od 6. veka, ali pravila o kretanju figura menjala su se. Bitna promena, koja čini moderni šah sasvim drugačijom igrom od iranskog šatrandža, uvedena je oko 1470. godine u Italiji. Kasnije je bilo još modifikacija pravila (rokada, uzimanje ” an pasant “, promocija pešaka), pa su pravila konačno fiksirana tek u 19. veku .

Pravila igre
Igrači vuku naizmenično po jedan potez, prvi potez vuče igrač sa belim figurama. Cilj igre je matirati suparničkog kralja. Pravila savremenog šaha bitno se razlikuju od pravila iranskog šatrandža. Ploča i figure su jednaki, ali pravila o kretanju figura su drugačija.

Pravila kretanja figura
Pešak se kreće isključivo prema napred. Iz početne pozicije, na drugom redu, može ići napred za jedno ili za dva polja, a nakon toga samo za po jedno polje. Uzimati pak može samo ukoso na prvo polje prema napred. Dakle npr. beli pešak sa polja d4 može uzeti protivničku figuru na c5 ili na e5. Pešak dolaskom u zadnji ( osmi ) red biva promovisan u figuru po izboru igrača ( obično je to kraljica ) .
Kralj se može pokretati svim pravcima za jedno polje. Nikada ne sme doći na mesto koje napada bilo koja suparnička figura.
Kraljica ( naziva se i ” dama ” ) je najjača figura, kreće se neograničen broj slobodnih polja u svim pravcima : vertikalno, horizontalno i dijagonalno. Ne može preskakati figure.
Top ( naziva se i ” kula ” ) kreće se neograničen broj slobodnih polja vertikalno i horizontalno ( po linijama i redovima ). Ne može preskakati ostale figure .
Lovac ( susreće se nemački naziv ” laufer ” ) kreće se neograničen broj slobodnih polja po dijagonalama . Ne može preskakati druge figure. Zbog kretanja uvek po poljima iste boje lovci se mogu nazivati ” belopoljnim ” i ” crnopoljnim ” lovcem .
Skakač (naziva se i “konj”) je jedina figura koja može preskočiti drugu figuru, svoju ili protivničku. Kreće se u obliku slova L: dva polja pravo, zatim jedno polje levo ili desno , na bilo koju stranu. Dakle , ako stoji u centru table ima osam raspoloživih polja .

Mat je situacija kad je nakon našeg poslednjeg poteza suparnički kralj napadnut na takav način da se ne može odbraniti. Postoje tri načina odbrane od napada na kralja: uzeti napadačku figuru, postaviti neku svoju figuru na liniju napada ( ako nije napadnut od skakača ), uzmaknuti kraljem na polje koje nije pod napadom .

Ako niti jedna odbrana nije moguća, kralj je matiran .

Šahovska notacija
U opštoj upotrebi za beleženje šahovskih partija i pozicija danas je takozvana algebarska notacija. Ona se prvi put pojavljuje u jednom francuskom rukopisu još iz 1173. godine, ali u široku upotrebu ušla je tek u 19. veku. Godine 1981. Svetska šahovska organizacija FIDE ju je usvojila kao standard. U zemljama engleskog govornog područja još se ponekad koristi tzv. opisna notacija .

Nastanak i razvoj
Poreklo
Poreklo šaha nije dovoljno poznato. Prvo spominjanje šaha datira s kraja 6. veka posle Hrista, ali generalno se smatra da je nastala znatno ranije, verovatno oko početka naše ere. Zaključuje se tako iz činjenice da je pronalazač igre među figure uvrstio i onu koja simbolizuje bojna kola, oružje koje je u 6. v. bilo već odavno zastarelo .

Šah je verovatno nastao u Indiji . Na sanskritu igra nosi naziv “čaturanga” (“čatarunga“), što znači ” četverodelna “; to je takođe pesnički izraz za vojsku, koja je imala 4 roda : pešake, konjica, slonove i bojna kola. Ime su preuzeli Persijanci ( Iranci ) kao ” čatrang “, a od njih Arapi kao ” šatrandž “. Neki ipak smatraju, da je igra nastala u Kini ili Centralnoj Aziji .

Legenda, izmišljena tek u novom veku, pripisuje izum šahovske igre grčkom junaku Palamedu : izmislio ju je za vreme opsade Troje, da bi razbio dosadu tokom deset godina opsade. Sigurno je, da Grci i Rimljani nisu poznavali šah. Poznato je da su Rimljani, a pre njih već i Egipćani, poznavali neke igre na tabli, ali one su ličile našoj igri ” mlinu ” .

Varijacije šahovske igre
Osim modernog, “evropskog” šaha, koji se danas igra u celom svetu, postoje desetine drugih varijacija, verovatno nastale iz iste osnove, indijske ” čatarunge “. Neke se igraju na tabli s manjim ili većim brojem polja, sa dodatnim figurama,drugačijm pravilima o kretanju figura itd. Igre tipa šaha razlikuju se od drugih igara na tabli posebnom ulogom pešaka ( koji se ne mogu kretati unazad ) i kralja ( čije je matiranje u većini varijacija cilj igre ). Od tih varijacija najpoznatija je japanska igra shogi, koja se igra na tabli 9 × 9 polja .

Ratnička simbolika figura
Šahovske figure, osim kralja i ferziju ( naša kraljica ), simbolizuju 4 roda vojske: pješake, konjicu, slonove i borna kola. ( U Indiji se takođe spominje veza sa podelom na četiri kaste odnosno varje.) Ta se simbolika u prevodima na razne jezike delimično izgubila .

Pešak ( pijun ) je u nemačkom jeziku ” der Bauer ” ( seljak ), u engleskom “pavn”, reč koja potiče, preko anglo – normanskog i francuskog, latinskog od ” Pedone “, što označava vojnika – pešaka .

Figura ” konjanik ” ( ili vitez ) još se tako zove recimo u engleskom. U ruskom je ” konj “, u  srpskom i hrvatskom se gotovo isključivo koristi reč “skakač” iako se i tu susreće naziv konj .

Indijska figura, koja simbolizuje slona i danas se naziva “slon” u ruskom. U nemačkom je “der Laufer” , što znači “trkač ” . U srpskom i hrvatskom je postala ” lovac”, a u engleskom , neočekivano , ” bishop ” ( biskup ), možda zato jer oblikom podseća na biskupsku kapu.

Zanimljive su promene imena figure “borna kola”, koje simbolizuju promene u tehnici ratovanja. Stariji naziv bio je “toranj” ili “kula”, što se odnosi na drveni toranj, koji se koristio u opsadi. Danas je nazivamo “top”. Pretnja u igri toj figuri, naziva se “šuh ” .

Kralj, persijski “šah”, dao je ime igri ( “Šahmati ” u ruskom , “das Schach” u nemačkom ). Uz njega stoji figura, koja se na parzijskom naziva “ferz”, što označava kancelara (vezira). Ime “ferz” koristi se i u ruskom. U Evropi, ferz je promenio pol i postao kraljica ili dama. Pretnja kraljici naziva  se “šeh”.

250px-Staunton_chess_set

Popularna “Staunton” šahovska ploča, koju je kreirao Nathaniel Cook 1849. i koju je koristio vodeći igrač toga vremena Howard Staunton. Fédération Internationale des Échecs (FIDE) je prihvatila ovu ploču kao standard 1924.

Magijski kvadrati- Kako je došlo do konstrukcije tako složene igre? Šahovska tabla je svakako starija od figura : magijski kvadrati sa raznim brojem polja nađeni su u starim egipatskim, kineskim i indijskim hramovima. Tabla sa 8 ¤ 8 polja široko je korišćena u Indiji. Na sanskritu se naziva ” aštapada “, od “astala”: osam i padam: noga, stopa, polje ; to je i jedno od imena za prebivalište boga Višnu. Aštapada je bila površina na kojoj se gatalo i pororicalo, a posle su na nju bacane i kocke za igru. U doba Veda obredi su vršeni u prirodi pa je i kvadrat aštapade urezivan na zemlji. Kvadrat je verovatno imao veličinu 8 × 8 stopa, pa odatle potiče naziv. Početkom naše ere aštapada se počela izrađivati kao tabla od drveta, srebra i zlata i sl.

Na tabli za šatrandž, polja nisu bila obojena raznim bojama. Uzorak svetle i tamne boje, kakav danas uopšteno zovemo “šahovnica “, pojavljuje se prvi put krajem 11. veka.

Metafizička simbolika- Kao što se aštapada koristila za proricanje, figurice raznih oblika koristile su se u raznim obredima. Verovatno su ta dva elementa spojena i postepeno se razvijala fiksirana pravila o tome kako se pojedine figure kreću preko polja, sve do konstrukcije kompleksne igre .

Veruje se da su Indijci iz kaste brahmana, koji su vršili obrede i proricanja, na umu imali religijsko – filozofijsku, a ne ratničku simboliku aštapade i figura. Figure simbolizuju pet elemenata od kojih je građen materijalni svet : Zemlju , Vodu , Vazduh , Vatru i ” peti element “, etar, koji ih objedinjuje. ( Tu su teoriju o građi materije od Persijanaca su usvojili i Grci; ” peti element ” kod Grka uvodi Anaksimandar, nazivajući ga apeiron, ono što je bez granica). Kretanje figura simbolizuje međuodnose tih elemenata, a vezano je uz brojčane odnose kojima brahmani pridaju mistična svojstva .

Zrna žita na šahovskoj tabli – Jedna legenda povezuje šahovnicu (aštapadu) sa tzv. geometrijskom redom, čija svojstva zaprepašćuje čoveka neukog u matematici .

“Bio jednom davno velik car Šeram, koji je hteo nagraditi ‘ skromnog ‘ matematičara Sesu za njegovo otkriće šahovske table, i rekao mu je neka traži šta god hoće. Sesa je rekao: Želim da mi date za prvo polje na ploči jedno zrno pšenice, za drugo polje dva zrna, za treće četiri, za četvrto osam, i tako za svako sledeće dva puta više zrna nego za prethodno polje.

Car se iznenadio, rekao: Zar samo to? Nema problema, dobićeš svoju vreću pšenice posle ručka . No , carevi matematičari su računali dva dana, da bi dobili koliko zrna treba predati Sesi , i izračunali su da taj broj iznosi : 18 446 744 073 709 551 615. Car se zamislio, jer matematičari su mu rekli, da njegove robne zalihe nisu dovoljne, pa da ih ima i sto puta više ne bi bile dovoljne . I napokon je smislio, pozvao je Sesu i rekao mu : ” Dragi čoveče, ja te ne želim prevariti niti za jedno zrno, pa ćeš ti svoju nagradu brojati zajedno s mojim slugama. Čuvši to, Sesi je postalo neprijatno, i počeo se izvinjavati, da ima hitnog posla , jer mu je sestra na drugom kraju zemlje pred porodom, a muž joj je umro, našto se car nasmejao i dao mu bogatu “poputbinu”, da širi glas svetom o milostivosti cara Seram “.

Napomena : legenda je ispričana prema sećanju, pa može odstupati od neke pisane verzije .

Šah u Indiji , Persiji i islamskom svetu

Prva spominjanja šaha u literaturi potiču iz Indije i Irana . Krajem VI . veka, šah ( čatarunga ) se spominje u indijskoj poemi ” Vasavadatta “, pisanoj na sanskritu, te u isto vreme ( čatrang ) u iranskoj poemi ” Karnamuk “. Godine 620. zabeleženo je igranje šaha u Egiptu .

U arapskoj literaturi, šah je prvi put spomenut u jednoj romantičnoj poemi 720. godine. Nakon toga , šah u islamskom svetu postiže veliku popularnost. Godine 786. zabeleženo je, da je kalif Harun al – Rašid vrlo rado igrao šah, te organizovao mečeve najboljih igrača i pobednike darivao golemim nagradama ( imanja sa seljacima ) , kakvim se do danas nijedan profesionalni šahista nije približio. Ljubitelji i mecene bili su i kasniji kalifi i drugi vladari u Aziji. Najstariju zabeleženu partiju odigrali su u IX veku kalif al – Nuktadi i znameniti igrač al – Suli. Kasniji su glasoviti majstori npr Abulafath , po narodnosti Tadžik ( XI – XII v. ) i Ali Šatrandži ( XV v. ), koji je boravio i igrao na dvoru Timur – Lenka u Samarkandu .

U arapskom svetu postalo je izuzetno popularno sastavljanje i rešavanje šahovskih problema ( mansuba ) . Prvi sastavljeni šahovski problem pripisuje se bagdadskom kalifu Bilahi, 840. godine .

Prva knjiga koja sadrži analize pojenih šahovskih otvaranja pojavila se 910. godine. Autor je al – lajlaj .

Šah u Evropi

250px-ChessSet

Šahovske figure

 Šah ( šatrandž ) se širi u Evropu preko Arapa i Vizantije. Tako je već 735. godine zabeleženo, da je na dvoru franačkog kralja Karla Martela ( utemelitelja dinastije Karolinga odigrana šahovska partija živim figurama . Na području današnje Rusije šah se prvi put spominje 820. godine; donet je direktno iz Persije, pa je do danas zadržan iranski naziv ” ferz “.

 Popularnost šaha u Evropi raste u doba krstaških ratova. Evropljani uvode i prve prepravke pravila o kretanju figura  koje dinamiziraju igru, što dovodi do velike revolucije oko 1470, kada se šatrandž transformiše u moderni šah .

 Crkva je u to vreme često prekim okom gledala na šahovsku igru, svrstavajući je u isti tip poroka kao kockanje. Sveštenicima i monasima često se zabranjivalo da igraju šah. Prva takva zabrana zabeležena je 1061. godine u Italiji.

 Godine 1119. odigrana je prva dopisna partija . Protivnici su bili engleski kralj Henrik I i francuski kralj Luj VI .

 Veliko delo o šatrandžu napisao je godine 1283. kralj Alfons Ks. Mudri. Već 1472. u Augsburgu je štampana prva šahovska knjiga ( o šatrandžu ) .

Šah u keltskoj mitologiji
Šah je postao veoma popularan u Britaniji i Irskoj, o čemu svedoči njegovo često pominjanje u mitologiji britanskih i irskih Kelta . Bog Lugh, koji će postati kralj Tuatha De Danana ( analogni su grčkim olimpijskim bogovima ), prikazujući svoje mnogobrojne veštine, između ostaloga pobedio je najboljeg šahistu, uvodeći nov potez nazvan ” Lughovo ograđivanje “. Kada je Becuma, boginja koja je bila supruga irskog kralja Conno, zahtevala da njen posinak Art bude proteran, partija šaha odlučivala je ko će morati otići . Finn mac Coul je igrao šah sa svojim sinom ossian, a progonjeni Diarmait, sakriven u krošnji stabla iznad njih, triput zaredom u kritičnoj situaciji baci bobicu, kojom pogodi figuru kojom treba povući pobedonosni potez. Kod Britanaca, takođe, šahovska garnitura je jedno od ” 13 blaga Britanije ”

Istorija modernog šaha ( od 1470 g )

Oko 1470.godine, nepoznati španski genije uveo je dramatičnu promenu u igru, koja je time znatno dinamizovana. Nova igra, nazvana ” De la dama ” ( jer je dama postala najjača figura ), vrlo brzo je postala popularna. Iz Španije se reforma brzo proširila na Italiju. Do tada se lovac kretao maksimalno za dva polja po dijagonali u potezu, a sada je dobio neograničeno kretanje. Dok je dama koja se kretala za dva polja po linijama i dijagonali dobila današnje mogućnosti kretanja i tako postepeno od najslabije postala najjačom figurom na ploči. Naime, pre u šatrandžu se dama zvala ferz  i u samim počecima se kretala tek za jedno polje po dijagonali i bila najslabija figura . Ta reforma je ubrzala igru i proširila mogućnosti, što je sasvim odgovarala duhu renesansnog čoveka tog vremena .

Prvu knjigu posvećenu modernom šahu objavio je godine 1497. Španac Lucena u Salamanki. U njoj se bavi šahovskim otvaranjima. Godine 1512. u Italiji je štampana knjiga čiji je autor Pedro Damiano .

U XVI veku najjači igrači šaha su Španci i Italijani. Španac Rui Lopez je 1560. godine u Rimu pobedio najjače italijanske igrače. Prvi šahovski turnir, igran kao niz mečeva, održan je 1575. na dvoru španskog kralja Filipa II u Madridu. Tada su Španiju posetili trojica najboljih italijanskih šahista. Italijan Đovani Leonardo di Bona pobedio je Lopezom .

Šah se u 17. veku i dalje najviše igra na dvorovima kraljeva i velikaša. Španski biskup Rui Lopez de Segura je razvio elemente šahovskih otvaranja i počeo analizirati jednostavne završnice ( knjiga Libro de la invencion liberal i arte del juego del Akedrez ). Veliku slavu postigao je Talijan ( iz Kalabrije ) El Greco ( 1600. – 1634. ). On je putovao Evropom, igrao za novac i svuda pobeđivao. Svoja uputstva za igru nije štampao kao knjigu, nego ih pripremao samo kao rukopise koje je skupo prodavao bogatim ljubiteljima. Karakteristika šahovske igre u to vreme je tendencija za brzim razvojem figura s ciljem napada na najslabije tačke protivnikove u osnovnoj postavi. Zbog zanemarivanja defanzivne igre i nepoznavanja šahovske taktike i strategije te partije traju uglavnom vrlo kratko sa bezbrojnim previdima čak i mata u jednom potezu .

Uz El Greka se veže jedna zanimljiva životna priča. Rođen je u Kalabriji oko 1600. godine u siromašnoj porodici. U to vreme u šahu je prednjačila Italija, a najači igrači su bili Salvio, Giulio Cesare Polerio i Carerra. Mladi siromašni Greko je počeo prepisivati za plemiće različita šahovska dela, od Lucene pa do italijanskih modernih autora. Vremenom je i sam počeo izvoditi kombinacije u otvaranju te unapređivati izvode svojih prethodnika. Iako je Grekov, genije, bio poznat celoj Italiji nikad nije dobio pravu priliku da potuče sve oponente za najboljeg šahista Italije. Zato je otišao u svet, da tamo potraži mesto pod suncem, gde ga neće toliko sputavati njegovo poreklo. Odlazi u Francusku i tamo na dvoru Henrika II igra protiv najboljih francuskih šahista. Sve ih pobeđuje vrlo lako više puta i za nagradu dobija od kralja 5000 kruna .

Neki su pokušali to upoređivati s kasnijim zaradama i zaključili, da je to najveća vrednost neke šahovske nagrade ikad. No, to mu nije bila jedina zarada, jer je sve vreme još i prodavo plemićima na dvoru svoje rukopise. Tako su neki engleski plemići , koji su se zatekli u Parizu pozvali El Greka u Englesku. On željan dodatne zarade i prihvata poziv te odlazi preko Le Manchea. No, na putu za London Greko biva opljačkan i jedva izvlači živu glavu. U Londonu jednako lako pobeđuje sve protivnike, ali izostaje nagrada engleskog kralja. Tako kao jedina zarada Greku u Londonu ostaje prodaja rukopisa plemićima.

Zato se on vraća u Francusku gde opet pobeđuje sve protivnike te opet dobija, doduše manju, nagradu od francuskog kralja. Opet prodaje svoje rukopise plemićima. U tim rukopisima Greko izvodi nove varijante, ali nikad te varijante sa današnjeg stanovišta nisu korektne. Nakon maestralne igre uvek dolazi do kritičnog trenutka gde vuče neočekivano slab potez. To je razumljivo, jer mu je šah jedina zarada te u svakoj varijanti želi sačuvati nešto za sebe, kako bi nastavio sloviti kao najjači šahista. U njegovim partijama je vidljiva težnje nekoj vrsti protopozicione igre, ali nema potrebe dublje ulaziti u takve pozicije. Greko, na vrhuncu šahovske moći, odlučio je otići u Španiju pa odatle u Ameriku.

U Španiji pobeđuje sve protivnike te dobija nagradu od španskog kralja, te ponovno prodaje rukopise. S velikim bogatstvom odlazi u Ameriku, gde kupuje velike posede sa mnogim prirodnim bogatstvima. Odlučio je izaći iz šahovskog sveta i posvetiti se privredi, ali u tome ga je sprečila jedna od zaraznih bolesti, koje su se širile u Novoj zemlji. Umire mlad u naponu snage oko 1634. godine .

Od početka XVIII veka primat u šahu preuzimaju Francuska i Engleska. Središte šahovskog života postaju kafane, u kojima se okupljaju pripadnici nove građanske klase u usponu. Najpoznatije su “Cafe de la Regence” u Parizu i “Old Slaughter” u Londonu .

Drugu polovinu XVIII veka obeležio je Francuz Fransoa Andre Danican, poznatiji pod imenom Philidor (1726 – 1795.).Takođe je bio slavni operski kompozitor. Tokom nekoliko decenija daleko je nadmašivao sve svoje protivnike. .

Prva novinska šahovska rubrika pojavila se 8.jula 1813. godine u Liverpul Mercuriju .

Prvi šahovski časopis počeo je da izlazi 1836. godine u Parizu pod imenom La Palamada, urednik je bio Labourdonais .

Prvi međunarodni šahovski turnir odigran je 1851. godine u Londonu. Šesnaest učesnika igralo je mečeve po kup – sistemu. Pobedio je Adolf Anderssen.

Izvor:wikipedia.org  

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Priredio: Bora*S

//

About these ads

Jedno mišljenje na „BELA DAMA, CRNI KRALJ…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s